TS predložila ministarstvu: Funkcioneri ne smeju da diskriminišu medije kod postavljanja pitanja

Kako je objašnjeno, reč je, na primer, o odbijanju izjave na konferenciji za novinare, jer postojeće norme za to očigledno nisu dovoljne.

Takođe, TS predlaže da se dopuni Zakon o javnom informisanju i medijima pravilima o nabavci usluga oglašavanja javnog sektora.

„Pravila bi trebalo da spreče rasipanje javnih resursa zarad kupovine medijskog uticaja i da obezbede da se odabir medija vrši u konkurentnom postupku i na osnovu relevantnih kriterijuma“, navela je TS.

Izmene su, kako je objašnjeno, hitno potrebne i zbog učestale pojave da se kroz pojačane nabavke medijskih usluga i istovremeno smanjenje izdvajanja za medijske konkurse, novac dodeljuje medijima koji zbog kršenja profesionalnih standarda ne bi mogli da ga dobiju na konkursima.

„Da se predvidi način praćenja drugih ugovornih angažmana između medija i javnog sektora – poput ‘ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji’. Da se kroz Zakon o javnom informisanju urede pravila u vezi sa donacijama i sponzorstvima između javnog sektora i medija“, predložila je TS.

Takođe je predložila da se precizira način na koji će se pratiti ima li napretka u ostvarivanju prava na pristup informacijama od javnog značaja.

TS predlaže i da se kroz izmene Zakona o elektronskim medijima obezbedi da Regularno telo za elektronske medije (REM) blagovremeno pokreće postupke u svim slučajevima kada uoči kršenje zakona.

Kako je TS ukazao, glavni problem je što trenutno pokretanje postupaka zavisi od toga da li će i kada nalazi Službe REM biti stavljeni na dnevni red Saveta tog tela.

„Da se propiše način praćenja da li organi vlasti ispunjavaju svoju obavezu objavljivanja podataka u mašinski čitljivom obliku. Iako ova obaveza postoji već šest godina, trenutno ni jedan državni organ ne vrši nadzor nad njenom primenom“, navela je TS.