TS: Važne poruke za borbu protiv korupcije u izveštaju Evropske komisije

Izveštaj potvrđuje da državni organi nisu primenili zakone i planove za borbu protiv korupcije, a ukazuje i na nedopustivu praksu da se javne nabavke i javno-privatna partnerstva ugovaraju na osnovu međudržavnih sporazuma, podvukla je TS.

Transparentnost Srbija ocenjuje da je jednako važan i poziv EK za unapređenje pravila o finansiranju predizborne kampanje, kao i da se u izveštaju „konstatuje kršenje zakona kada je reč o v.d. stanju u državnoj upravi“, ali da je EK propustila da ukaže da „isti problem postoji u još drastičnijem obimu kod javnih preduzeća“.

„Pored toga što se reč ‘korupcija’ pominje na čak 77 mesta u ovogodišnjem izveštaju, o značaju koji je dat ovom problemu svedoči i činjenica da se o njemu govori u vezi sa svim ključnim uslovima EU integracija – u okviru političkih kriterijuma, vladavine prava, ekonomskog razvoja i javne uprave“, navodi Transparentnost Srbija.

Kako ukazuje TS „ovogodišnji izveštaj, jasnije nego ikad ranije, ukazuje na nedopustivu praksu da se javne nabavke i javno-privatna partnerstava umesto po zakonu, ugovaraju na osnovu međudržavnih sporazuma i na osnovu posebnih procedura za izbor ‘strateških partnera’ kod infrastrukturnih projekata ‘od nacionalnog značaja’ „.

„EK je takođe podsetila na obavezu koju Srbija nije poštovala – da se i za hitne nabavke u vezi sa pandemijom KOVID-19 obezbedi primena zakonskih načela transparentnosti i konkurencije“, saopštila je Transparentnost Srbija.

Kako navodi TS, jednako je važan i poziv za unapređenje pravila o finansiranju predizborne kampanje i podsećanje na neispunjene preporuke OEBS što se navodi u drugom izveštaju, Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o junskim izborima, objavljenom juče.

„Izričito je ukazano na ‘nejasno razgraničenje između obavljanja javne funkcije i predizborne promocije’ u slučaju predsednika Republike na proteklim izborima“, navodi TS i dodaje da se ta ocena jednako može dati i za brojne druge funkcionere jer nije bilo spremnosti da se problem vodenja „funkcionerske kampanje“ reši adekvatnim zakonskim normama.

Kada je reč o gonjenju korupcije na visokom nivou, Transparentnost Srbija navodi da je važno što EK ponavlja ocene o nedovoljnom broju osuda, i na potrebu proaktivnog postupanja javnih tužilaštava.

„EK izričito ukazuje na potrebu zaštite uzbunjivača u takvim slučajevima, pominjući poimence ‘Krušik’. Treba istaći da to nipošto nije jedini slučaj u kojem su u medijima iznete argumentovane sumnje o mogućoj korupciji, a što tužilaštvo nije ispitivalo“, navodi se u saopštenju TS.

TS nodi da je važno to što je EK istakla neke od problema u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja upravo u delu izveštaja koji se odnosi na borbu protiv korupcije, kao i to što se u ovom izveštaju prvi put osvrće na Zakon o ispitivanju porekla imovine i posebnom porezu.

„Opšte ocene o ‘ograničenom napretku’ u borbi protiv korupcije zasnovane su pre svega na činjenici da su izvršene neke pripreme za sprovođenje Zakona o sprečavanju korupcije (zapošljavanja u Agenciji), iako je i tu očigledno da uslovi za primenu zakona nisu obezbeđeni – članovi Veća Agencije je trebalo da budu izabrani do 1. septembra 2020, a do tada postupak nije ni započet“, navodi TS.

Transparentnost Srbija ocenjuje i da se u izveštaju Evropske komisije konstatuje da su izvršene pripremne radnje (podzakonski akti, obuke lobista) za primenu Zakona o lobiranju, ali da je propušteno da se ukaže da ovaj zakon u prvih godinu dana primene nije uticao na to da javnost sazna nešto više o tome ko sve utiče na proces pripreme zakona i drugih propisa.