TS: Zakon o eksproprijaciji pokazao da je korupcija najveća pretnja za vladavinu prava

TS je u saopštenju navela da su se „u ovoj godini, a naročito poslednjih nekoliko sedmica, na primeru izmena Zakona o eksproprijaciji, u punoj meri pokazale pretnje po vladavinu prava“.

Navedeno je da je to primer kada se odluke od značaja za građane donose bez poštovanja zakonskih pravila o javnim raspravama i uz nepotpuna obrazloženja iza kojih, kako je ukazano, ostaje sumnja na skrivene uticaje i prikrivene ciljeve.

Istaknuto je da je poslednjih godinu dana obeležilo odsustvo konkurencije i transparentnosti pri zaključivanju najvažnijih poslova i najvrednijih ugovora, te upozoreno da je takvih poslova sve više.

„Korišćenje međudržavnih sporazuma i posebnih zakona kao pravnog osnova da se izbegne otvoreno nadmetanje u potpunosti je urušilo sistem javnih nabavki kod najvrednijih infrastrukturnih projekata“, navela je TS.

Ukazano je da nema nikakvih informacija o tome kako predstavnici države kontrolišu izvršenje tih ugovora i kako procenjuju da li je cena, u odsustvu konkurencije, realna.

„Konkurencija i transparentnost su suženi i odredbama samog Zakona o javnim nabavkama, kroz izuzimanje velikog broja malih nabavki“, dodala je TS.

Ukazano je da je i dalje na snazi zaključak Vlade, na osnovu kojeg su sve nabavke vezane za kovid – 19 strogo poverljive.

„Nastavljen je trend bezakonja u upravljanju javnim preduzećima i u značajnom delu javne uprave, gde se na čelu institucija nalaze brojni vršioci dužnosti kojima je istekao mandat, a volja kod Vlade da taj problem reši se ne nazire“, ističe se u saopštenju.

Navedeno je i da su brojni slučajevi sumnje na korupciju i zloupotrebe koji su izneti u javnosti, ostali neispitani.

„To je slučaj ne samo sa informacijama koje objavljuju novinari istraživači i nevladine organizacije, već i sa onima koji proizlaze iz zvaničnih izveštaja državnih organa i vladinog Saveta za borbu protiv korupcije“, dodala je TS.

Upozoreno je da se novinari, zbog toga, suočavaju sa tužbama.

„Dok s jedne strane izostaju adekvatne reakcije i veća proaktivnost javnog tužilaštva, novinari se suočavaju sa tužbama koje bi pre mogle imati za cilj odvraćanje od bavljenja temama koje su neprijatne za ljude bliske vlastima nego zaštitu povređenih prava pojedinaca“, navela je TS.

Podseća se da je tokom godine izmenjen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, gde su, kako je ukazano, u poslednji čas sprečene neke od promena koje su pretile da ograniče ostvarivanje tog prava.

„I nakon ovih izmena građani nemaju efikasnu mogućnost da zaštite svoja prava kada im informaciju uskrati neki od šest visokih organa vlasti, uključujući Vladu Srbije i njene službe“, navela je TS.

Navedeno je da je poslednji čas, pred raspisivanje izbora (najavljenih za 3. april naredne godine), da se otvori postupak izmene nekoliko bitnih zakona.

Ocenjeno je da to bitno sužava prostor za razmatranje svih promena koje su bitne u uređenju finansiranja izborne kampanje, kao i suzbijanja mogućnosti za vođenje funkcionerske kampanje.

TS je dodala da su nedavno usvojenim zakonom, prvi put uređeni referendumska kampanja i njeno finansiranje, te ocenila da je to urađeno uz brojne manjkavosti.

Navodi se je i da se ocena „ograničeni napredak“, koja je konstatovana u izveštaju Evropske komisije, odnosi isključivo na izmene pojedinih odredaba Zakona o sprečavanju korupcije, dok se, kako se dodaje, „istovremeno konstatuje da nikakvog napretka nema kada je reč o suzbijanju korupcije, posebno one na visokom nivou“.

Međunarodni dan borbe protiv korupcije ustanovila je Generalna skupština UN jer je 9. decembra 2003. počelo potpisivanje Konvencije UN protiv korupcije.