Deca na agresiju odgovaraju agresijom: Tuče među đacima prisutnije u osnovnim školama

Podatak iz najnovijeg istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batutu“ da je trećina učenika petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole učestvovala u tuči barem jednom godišnje neki prosvetni radnici gledaju sa sumnjom, uvereni da su tuče, pre svega među osnovcima, još češća pojava u našim školama.

Istraživanje o zdravstvenom ponašanju školske dece u Srbiji u školskoj 2021/22. godini pokazuje da sa uzrastom opada procenat dece koja učestvuju u tuči.

Prema sopstvenom iskazu, dečaci su značajno češće učestvovali u tuči u odnosu na devojčice tokom 12 meseci koji su prethodili istraživanju (15,3 odsto dečaka prema 5,8 odsto devojčica).

U odnosu na istraživanje iz 2018. godine, uočava se porast učešća u tuči kod dečaka u prvom razredu srednje škole i devojčica u petom razredu osnovne škole, jedan je od nalaza ovog istraživanja.

– Nasilje je u Srbiji postalo svakodnevica, uz dodatnu glorifikaciju nasilnika kroz tabloide, televizije sa nacionalnom frekvencijom, javni servis. Često se zapitam da li živimo u zverinjaku. Nasilje je iz društva provalilo u škole i sve je teže učiteljima i nastavnicima da naprave bezbednu oazu za učenike. Oduzumanje autoriteta, ponižavajuće zarade i promocija anti-naučnih stavova nikako ne pomažu. Za početak nekažnjivost i pravljenje idola od očiglednih prekršilaca zakona, pa i osuđenih kriminalaca mora da prestane – komentariše rezultate „Batutovog“ istraživanja Nikola Ćurčin, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Ružica Petrović Gašević, psihološkinja u Geodetskoj školi u Beogradu, ukazuje da je istraživanje urađeno pre tri godine i veruje da su se stvari od tada promenile u smislu da je digitalno nasilje prisutno u jako velikom procentu, jer su se svi preselili na mreže i u onlajn svet.

Ona smatra da je tuča u školama manje u odnosu na raniji period, barem u srednjim školama.

– U školi u kojoj ja radim smo poslednji slučaj fizičkog nasilja imali pre šet godina kada su se sva dečaka potukla zbog devojke. Deca su jedno vreme imala utisak da, ako se tuku van škole, to neće biti sankcionisano i vodili su računa da ti obračuni budu van škole i školskog dvorišta. Sada jasno znaju da će škola odreagovati gde god da se fizičko nasilje desilo i da će se sa njima pojačati vaspitni rad. Fizičko nasilje vidimo i odreagujemo odmah, a digitalno nasilje je mnogo suptilnije, ostavlja teže posledice, ali se desi da nama odraslima promakne jer nemamo uvid šta se događa. Ako se dete ne otvori, ukoliko nema poverenja i ukoliko se ne požali, mi ne možemo ni da odreagujemo – navodi sagovornica Danasa.

Ona dodaje da postoje slučajevi za koje škola sazna tek nakon godinu ili dve dana, a nekada zaposleni u obrazovnim ustanovama vide da se nešto dešava sa detetom, ali da ne znaju šta je tačno u pozadini.

– Desi se da uočimo neke znake da postoji problem, dete se povuče, popusti u školi, počne da izostaje, deluje zabrinuto i odsutno pa usmerimo pažnju na njega, pojačamo rad i individualni pristup, napravimo plan podrške i uspemo da mu pomognemo, a da ne znamo šta je u pozadini – kaže Petrović Gašević.

Dorotea Vasić, maturantkinja Treće beogradske gimnazije, ističe da su ovim novim „modernim“ vremenima deca sve više zapostavljena i samim tim sve manje motivisana.

– Verujem da su ispadi poput tuča samo izduvni ventil jer ne znaju kako da se nose sa onim što osećaju. Tome naravno doprinosi sve što im se u medijima plasira, kao i igrice i filmovi koji su obojeni agresijom. Pripisala bih deo „zasluge“ za ovakav rezultat istraživanja i takozvanom „srpskom menatlitetu“, odnosno da se deca i dalje vaspitavaju i ubeđuju da su slabi ako na agresiju ne odgovaraju agresijom. Verujem da je to upravo odlika slabosti i da se skoro sve može rešiti razgovorom – kaže Vasić.

U „Batutovom“ istraživanju je učestvovalo 198 odeljenja petog i sedmog razreda osnovnih škola i prvog razreda srednjih škola iz ukupno 101 škole.