Tuđmanonanija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ono kad toliko beskrajno mrziš zemlju iz koje si potekao…
   Toliku količinu mržnje i gorčine koju generiše ovaj čovek po pitanju svega što je hrvatsko – nikad ni od koga nisam doživela…..
   Nije bitno je li hrvatsko ili ne…mislim na mržnju prema zemlji odakle si ..dakle, Srbin prema Srbiji, Makedonac prema Makedoniji…
   A i inače mi strašno smetaju likovi koji se skriveni iza pera obračunavaju zlim jezikom s neistomšljenicima…
   Trolovi obični…

   1. Ono kad si toliko odan svojoj zemlji da bi progutao svaku gadost, glupost i neodgovornost koju ona cini i sebi i drugima… Sramota me je da pisem o tome nakon svega sto su napisali Tomas Man, Bertold Breht, Herman Hese, Dzordz Orvel, Umberto Eko, Danilo Kis… A nema ni smisla. Ljudi s takvom odanoscu u trecem rajhu su bili strastveni nacisti, u Rusiji posle revolucije komunisti, u Japanu za vreme drugog rata odano bi pravili pokolje po Kini, u NDH nosili ustasku uniformu… Totalno oblikovanje prostorom, vremenom i pratecom propagandom. Niti trunka samostalnog, kritickog misljenja. Tuzno.

2. Besmislen tekst, jednog potpuno promašenog nazovikomentatora kojeg više nitko neće. U Splitu ga na ulici gledaju s prijezirom. Doista, ovaj stvor mrzi vlastitu zemlju i predviđa joj da će „biti mrtva“. Misli valjda kako će postati ugodan i prihvatljiv srpskim čitateljima. Ali, mislim da se „prekombinovao“. Prateći „Danas“ lako je uočiti da njegovi čitatelji neće pasti na tu foru tipa „pljuj po „mrskom“ susjedu, i to iz vlastitih redova, da bi nam se svidio. Jadno, Ivančiću, jadno. Kako bi Houelbecq rekao: „Samoubojstvo ti je jedini izlaz“.

   1. Nadam se da je tacno sta ste napisali. Velika je cast biti prezren na Balkanu.

3. Rizikujući da zakoračim u obračun koji nije moj, ne vidim da je Viktor i gde pogrešio. Piše kako je pisao – na hrvatskom, naravno – sa stanovišta osvedočenog antifašiste i to je ono što ga izdvaja od doktrinarnog mejnstrima, a Viktor je, dakako, slobodno misleće biće, bio i ostao za navek.
   Ivančić se bori protiv licemerja kao sociološke konstante, drugim rečima protiv svih koji su radi da budu kraj matice bez obzira što kao deo toka ona najčešće pridavljuje, ali nikako u njoj, uzmaka radi, jer sila boga ne moli.
   Nigde u kolumni nisam pročitao da svojoj domovini predviđa smrt, štaviše, ako je ikome predviđa, predviđa je sistemu i društvu sklonim poltronstvu iz navedenih razloga. A takav, ako je uopšte vrednosni, pridavljuje sebe.
   Ivančić je pametan čovek, dobar književnik, još bolji novinar, vazda buntovan kao kakav rok muzičar, a ovi su, opšte je poznato, levičari.
   Na ovim prostorima, na žalost, nije mudro biti levičar kao da levičarenja nikada nije bilo, a bilo je, bilo, itekako bilo, mnogo pre, no u obe Jugoslavije. Eto vam licemerja na kub.
   Da l austrougraski, italijanski, jugoslovenski il hrvatski, činovnik je činovnik, blizu matice, nikako u njoj da ga ne pridavi.