I dan-danas mi je žao kad prodam nešto, jer nigde nećete naći ovakvu ikonu ili upaljač – to su toliko retke stvari da ja pustim suzu svaki put kad se rastanem od neke starine. Svaki predmet koji sam izneo iz kuće sam ožalio, kao i svaki koji sam prodao iz svoje radnje, priča za Danas Vranjanac Dragan Jovanović (62), vlasnik antikvarnice i galerije „Mamuze“ koja se nalazi u centru grada.
Dragan kaže da „ni sam ne zna“ koliko starina ima u svojoj antikvarnici, ali i u kući u kojoj živi, premda je stare predmete počeo, najpre, da čuva u svom domu.
Vlasnik jedine antikvarnice u Vranju – koja ima površinu od svega 12 kvadratnih metara – kaže da se u starine zaljubio davne 1979. godine kada je kupio prvi predmet kojim je započeo formiranje vredne kolekcije.
Najpre dopisniku Danasa pokazuje drevno kresalo za cigarete, razmišljajući koji predmet u antikvarnici, od izloženih, najbolje „priča“ svoju priču.
„Kresalo je nasleđe od oca koji je bio rudarski inženjer, radio je u rudnicima u okolini Vranja. Kresalo je, verovatno, nasledio od svog dede. Interesantno je kako ono radi. Pravilo od specijalnog gvožđa, a tu je i kamen, belutak, koji, u kontaktu i trenjem sa gvožđem, baca mali žar. Pored tog kresala se stavi trut, pečurka koja se pre toga skuva. To je ona bela pečurka koja raste na drvetu i koju niko ne primećuje. I kad iskra padne na suvi trut, pečurka počne da se dimi. Tako su ljudi ranije palili cigarete“, objašnjava Dragan.
Ovaj metod paljenja cigareta je star, aktuelan onda kada ljudi ni šibicu nisu imali, a upaljači nisu bili ni u planu, priča Dragan.
„I sad se teško nalazi ovo kresalo“, ističe on.
Na predlog sagovornika, dopisnik Danasa odlazi u kuću Jovanovićevu, gde ima starih predmeta koji su vrlo vredni – bilo materijalno, bilo da za Dragana imaju „sentimentalnu“ vrednost i poseban značaj.
„Ovde, u kući, su stvari koje su vrlo vredne i one nisu na prodaju. Ovaj krst sa Bogorodicom i Isusom sam pronašao još 1979, na buvljaku, tokom studentskih dana. Pre toga se nisam posebno interesovao za starine. Video sam krst od mesinga koji mi se odmah dopao, kupio sa ga za simboličnu cenu i otada sam zavoleo stare stvari. Počeo sam da ih sakupljam i stalno odlazim na buvljake. Moj život su buvljaci. Jedan Grk je došao od mene, uporan u nameri da ga kupi. Nudio je pare koje su bile velike u odnosu na one za koje sam ga ja kupio. Ali rekao sam mu da nije na prodaju“, objašnjava Dragan.
Potom se okrenuo ka ikoni koja je izložena na zidu a koja – uverava Dragan novinara – ima istoriju dugu nekoliko vekova.
Do ikone Hristovog raspeća došao je na preporuku i poziv mladića iz Vranja koji je Dragana zamolio da ga poseti i pogleda stari stočić, jer je čuo da se vlasnik antikvarnice i galerije „Mamuze“ bavi sakupljanjem i restauracijom starih stvari.
„Zvao me je da pogledam stočić, ali sam kupio i ikonu, i to ne odmah. Pogodili smo cenu za stočić i kupio ga, ali sam ga zamolio da odemo i u podrum, jer sam video da je kuća stara i da će uskoro da se sruši, verujući da i u podrumu ima nečeg interesantnog za mene. U prašnjavom ormariću, u ćošku prostorije, našao sam ikonu. Bila je potpuno crna od gari jer gorelo kandilo u njenoj blizini. Nije se ništa videlo, nismo znali šta je na njoj, koji lik. Tada, kada sam kupio stočić, nije hteo da mi je proda, ali šest ili sedam meseci posle toga jeste“, priča Dragan.
Objašnjava simboliku i zanimljiv splet okolnosti koji, prema njegovim rečima, nije slučajan.
„Otišao sam po drugi put kod njega posle nekoliko meseci, na Veliki četvrtak, sećam se. Ubedio sam tog mladića da mi proda ikonu. Doneo sam je kući, vlažnom krpom polako skinuo crni sloj sa površine i video da je u pitanju Hristovo raspeće. Sledećeg dana, na Veliki petak, ikonu sam uneo u kuću. Nekoliko istoričara umetnosti došlo je kod mene, posmatrali su je ali nisu mogli sa sigurnošću da procene iz kog je perioda. Kažu da potiče, najverovatnije, iz 16. ili 17. veka. Mislim da ova ikona iz kuće neće izaći. Meni je toliko draga da se ja svake večeri i jutra molim pred njom. Trenutno nemam para da je restauriram, ali i ne znam da li bih je uopšte dao na restauraciju, meni je i ovako odlična“, emotivan je Dragan dok priča o predmetu koji, za njega, ima veliku vrednost, i to ne samo meterijalnu.
Našao ju je u kući poznate vranjske porodice, a draga je i Draganovom sinu Filipu, koji takođe radi u antikvarnici.
„Vidite da na površini nije ravna, već, reklo bi se, oštećena. Mislim da je skidana sa zida i rolana za vreme ratova, treba da se zategne i tretira uljima ili čime već, ja nisam stručnjak za to. Može da se sredi, a verujem da je skrivana u vreme partizanskih ratova“, pretpostavlja on.
Još jedan predmet koji je mu je drag visi sa plafona kuće, u pitanju je luster koji je Dragan uzeo iz kuće čuvenog vranjskog učitelja Aleksandra Popovića Krampusa, jednog od najoriginalnijih učitelja svog vremena i jednog od najvećih izumitelja u obrazovanju.
„Luster je iz kuće učitelja Ace Krampusa, učitelja. On, zapravo, nije bio učitelj, bio je otac svoj toj deci. Živeo je u Sutjeskinoj ulici, a radio u Osnovnoj školi ‘Dositej Obradović’. Sticajem okolnosti sam obišao njegovu kuću koju je moj drug, da tako kažem, čuvao. Luster je masivan, težak oko 30 kilograma, a bio kupio sam ga od naslednika iz Beograda. Vrlo je vredan, u Beogradu se može kupiti za 300 do 400 evra. Staklo je specifično, vrlo tanko pa se mora voditi računa pri montiranju, da se ne polomi“, priča Dragan.
Ima sentimantalnu povezanost sa predmetom jer je „iz kuće učitelja Kampusa“, ne toliko materijalni značaj.
„Tražio sam i tavanicu koja je bila vrlo lepa, ali su mi investitori koji su kasnije kupili plac i pravili zgradu tražili silne pare za nju, da bi je na kraju srušili i bacili. Ipak je luster i za istoriju i za muzej. Nudio sam ga Narodnom muzeju, kao što sam pre toga mnogo predmeta dao, ali ovaj luster, iz nekog razloga, rukovodioci Muzeja nisu izabrali“, objašnjava vlasnik „Mamuza“.
Kuća u kojoj živi bila je prepuna starih stvari koje je, postepeno, nosio u antikavnricu gde ih je izlagao.
Otvorio ju je pre pet godina, a dobila je naziv po skraćenici za „mali muzej“, tako što su uzeta početna slova ove dve reči.
„Otvorio sam antikvarnicu da bih mogao da preživim. Većinu stvari sam kupio u Srbiji, obilazim često stare kuće i nalazim sve i svašta. Ima i nekoliko predmeta koje sam doneo iz inostranstva, ali to su nebitne stvari, sitnice, nameštaj ili tako nešto. U antikvarnici imam galeriju slika najboljeg vranjskog slikara Zorana Petrušijevića i puno antikviteta. Moj hobi je i drvo, previše ga volim, kao i restauracija stvari, u čemu sam samouk. Sve sâm ispitujem i sve radim ručno, ali tugujem za svakom stvari koju prodam“, ističe Dragan.
Svoju ljubav ka starinama preneo je i na sina Filipa (30).
„Sin se najpre budio jer sam donosio u kuću staridiju i prljave stvar s buvljaka. Kad sam otvorio antikvarnicu, počeo je da se zanima i sada je bolji poznavalac starih satova i svetskog slikarstva nego ja, tako da mi u tim oblasti mnogo pomaže. Za mene svaki predmet koji se nalazi u ovoj kući ili antikvarnici ima dušu. Imam, primera radi, češalj za vaši koji je napravljen od životinjskih kostiju, tada nije bilo plastike. U pitanju je, ko zna, početak, 20. veka“, zaključuje Dragan Jovanović.
„Stavila je novac na sto, a meni su suze krenule“
„Imao sam prelepu Tifani lampu koju sam iz kuće odneo u antikvarnicu. Mesec ili dva nakon što sam otvorio ‘Mamuze’, došla je komšinica i htela da kupi lampu koju sam izložio nekoliko dana pre toga. Rekao sam neku nenormalno visoku cenu za nju. ‘Nemam kod sebe sad toliko’, rekla mi je, ‘ostavi je i sutra dolazim po nju’. Računao sam da neće da je uzme, jer svi dođu da pogledaju, kažu da je dobra slika i da će doći sutra, ali niko ne dođe. Došla je sledećeg jutra, stavila novac na sto, a meni su pošle suze. Kažem joj da se radujem jer je kupila lampu, a ona meni: ‘Ma, ne raduješ se, to nisu suze radosnice’. Na njenu opasku da joj nije do novca i da će da mi ostavi i lampu i novac, odgovorio sam joj da moram da naučim da se odvajam od stvari. Uložim mnnogo rada i truda i kad ode, krivo mi je, a ne mogu sve predmete da držim u kući“, priča Dragan.
Više vesti iz ovog grada čitaje na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.