Tumane – Kosovska zadužbina

Zidan je u 13. veku pred boj na Kosovo. U okolini manastira svojevremeno bilo je dosta konaka. Međutim, zub vremena, ratna pustošenja i smene zavojevača zbrisale su sa lica zemlje ta stara manastirska zdanja, ostao je obnovljen hram sa konakom i pomoćnim zgradama kasnije građenim koje danas koristi osoblje manastira. Manastir Tumane zajedno sa Gornjakom, Vitovnicom, Zaovom i Nimnikom predstavlja vrlo značajanlanac srpkim svetinja u Braničevskom okrugu.

Manastir je smešten u lepom živopisnom predelu, opkoljen bujnom šumom, a ispod njega protiče Tumanska reka i posvećen je arhistratigu Gavrilu. Nastanak svetinje vezan je za ime kosovskog junaka Miloša Obilića, ktitora manastira. Podigao ga je Miloš Obilić koji je stolovao u ovom kraju. Kod sela Maleševo bio je njegov grad, a u selu Dvorištu,u čijem se ataru nalazi,bili su njegovi dvori. Tokom vekova više puta je rušen i spaljivan, U vreme Kočine Krajine Turci su spalili manastir,a 1924.godine ponovo obnovljen i sazidan. Postoje u narodu dve verzije o nastanku i imenu manastira,obe vezane za Miloša Obilića. -Po prvoj Miloš je zidao manastir između 1380. i 1389.godine,pred sam boj na Kosovo. Kada su Turci krenuli na srpku državu,a zidanje manastira stiglo do prozora,Knez Lazar pozva tada vojvodu Miloša i poruči mu:“Tu mani (ostavi zidanje manastira) skupljaj svoje Stižane i pohitaj na Kosovo da branimo zemlju“. Bio je to zapravo znak Milošu da se sprema za nešto veće-bitku na Kosovo. Po knježevoj naredbi „tu mani“ manastir dobi ime Tumane. – Po drugoj verziji,Obilić je nehotice u lovu ranio isposnika Zosima Sinaita i poneo ga svom dvoru da mu ukaže pomoć,rana je bila preduboka,strela smrtonosna,a svetitelj videći da mu se primiče kraj njegovom životu,reče: „Tu mani“ (tu me ostavi,da mirno umrem). Sa Sinaja u srednjem veku došlo je u Srbiju dosta isposnika, a među njima i Zosim,kasnije nazvan Sinait. Živeo je u isposnici, a njegove mošti nađene su u crkvenoj porti tek 1936.godine.Izvađene su iz zemlje,oprane u vinu,stavnjene u kivot i danas su u manastiru. Vernici koji stalno posećuju manastir Tuamane tvrde da su mošti svetog Zosima čudotvorne i i da leče bolesne.

Posle pola sata hoda na desnoj obali bitrog i hladnog potoka,kraj bučnog vodopada u kamenu smeštena je crkva isposnica za koju kažu vernici da čudotvorno deluje,a u bistroj i hladnoj vodi potoka za deset minuta može da se ohladi bilo koje osvežavajuće piće. Manastir Tumane zidan je u srpko-vizantijskom stilu i krase ga bufore, eksterijeri i monoforni prozori. Nekada je manastir imao u svojem posedu 665 hektara šume i zemljišta. Posle Drugog svetskog rata sve je oduzeto,dosta toga sada je vraćeno. Oko manastira prostiru se pašnjaci i livade,tu su šume i bistra i hladna voda Tumanske reke,pa je ovo mesto sve više privlačno za mnogobrojne posetioce i vernike a poznato je i kao izletište.