Mladić iz Niša kome su ispirali levo uvo dok mu je rastao tumor u glavi podneo krivičnu prijavu zbog falsifikovanja medicinske dokumentacije

On je, u nedavnoj svojoj ispovesti za Danas, naveo da je po saznaju od čega boluje posle snimanja magnetnom rezonancom, koju je sam platio, između ostalog, podneo krivične prijave za nesavesno lečenje protiv niških otorinolaringologa koji su ga u tom periodu lečili, ali i protiv NN lica zbog falsifikovanja medicinske dokumentacije jer su se razlikovali podaci u izveštaju istog lekara iz Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu na papiru i u elektronskoj formi.

Razlika u medicinskoj dokumentaciji

Kako dodaje, pokazujući dokumentaciju, u „papirnom“ izveštaju stoji da je „potreban pregled na magnetnoj rezonanci, ali da nema termina“, dok je ta rečenica u elektronskoj formi izostavljena.

Dodaje da su svi ostali podaci ostali isti. Uveren je, kako ističe za Danas, da bi mu tumor bio uočen na vreme da je urađena dijagnostika do kraja, uključujući i pregled na MR, koji je predložio neurolog iz Niša, i da ne bi sada, dok čeka operaciju uklanjanja tumora iz glave, bio suočen sa mogućim posledicama – paralizom jedne strane lica, gubitkom ravnoteže ili sluha jer je tumor porastao i pritiska okolno tkivo.

„Kada sam dobio dijagnozu u beogradskoj privatnoj klinici, odlučio sam da pročitam svu dosadašnju dokumentaciju svog lečenja tokom prethodnih godina. Iako čuvam sve nalaze i izveštaje, želeo sam da ih sredim. Registrovao sam se na sajtu eUprava, kreirao eID nalog i ušao u svoju dokumentaciju. Naišao sam na izveštaj neurologa iz UKC Niš kod koga sam bio na pregledu u januaru prošle godine zbog jake migrene koja me je onesposobila tog jutra. Izveštaj je isti kao onaj koji je na papiru, ali nema rečenice lekara da je potreban pregled na MR, kao i da nema termina da se on i zakaže u IZIS ( Integrisani zdravstveni informacioni sistem Republike Srbije)“, priča naš sagovornik.

Pomislio je, dodaje, da ili neko nije uneo taj podatak ili je on zbog nečega izostavljen.

„Sada su računari u svim zdravstvenim ustanovama umreženi. Ne nosim papirnu dokumentaciju jer postoji u elektronskom obliku i svaki doktor kod koga odem može da je vidi. Nijedan od njih, međutim, posle tog pregleda kod neurologa prošle godine nije mogao da vidi da mi je indikovana magnetna rezonanca. Mogao je samo da vidi da sam dobijao analgetike i ispiranje uha. Možda bi mi neko od njih i zakazao neki termin za MR da je pročitao da mi je to neophodno. Bio sam stvarno besan. To nisu nebitne stvari jer mi je taj neurolog prošle godine rekao da mi je potrebno snimanje, da nema termina da mi zakaže, ali mi je dao broj privatne klinike“, priča N. P.

„Tada nisam imao para da odem privatno na MR“

Naš sagovornik kaže da se pre godinu dana obratio mejlom UKC Niš i obavestio ih da on ne može privatno da uradi snimanje na MR jer nije imao sredstava zbog toga što u to vreme nije bio zaposlen, a njegova mama je primala minimalac.

Kako tvrdi, na taj mejl nije dobio odgovor.

Dodaje da je odlučio da više ne ide u tu zdravstvenu ustanovu bez obzira na to što su mu pre nekoliko dana ponudili pregled na magnetnoj rezonaci, što su oni i potvrdili Danasu.

Danas je imao uvid u njegovu dokumentaciju, uključujući i krivične prijave, a o onoj protiv NN lica za falsifikovanje medicinske dokumentacije N. P. kaže:

„Podneo sam tu krivičnu prijavu zato što sam otkrio značajnu razliku između papirne medicinske dokumentacije koju mi je izdao doktor 24.01.2023. i odgovarajućeg zapisa u sistemu eZdravlje. Objasnio sam da nedostaje ta ključna rečenica za moju dijagnozu i lečenje. Na osnovu preporuke iz papirne dokumentacije, uradio sam MR pregled privatno pre oko dve nedelje, koji je otkrio tumor na mozgu. Razlikovanje izveštaja sa istog pregleda u zapisu na eZdravlje sistemu izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa integritetom mojih medicinskih dokumenata“, kaže naš sagovornik.

UKC Niš bez odgovora

Sa druge strane, iako je Danas 26. jula poslao pitanja UKC Niš u vezi sa neslaganjem izveštaja neurologa iz te ustanove u „papirnom“ obliku i onog u elektronskoj formi posle pregleda na kojem je bio naš sagovornik, odgovore i dalje nismo dobili.

Istovremeno, Marina Mijatović, advokatica koja se bavi medicinskim pravom, na naše pitanje ko unosi medicinske podatke u karton pacijenta, kaže da Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva definiše da je za unos zdravstvenih podataka za svakog pacijenta nadležan zdravstveni radnik ili zdravstveni saradnik.

„Ipak, kada pogledamo standarde za akreditaciju jasnije je određena odgovornost, odnosno `nadležni lekar zadužen je za pravilno vođenje medicinske dokumentacije`“, objašnjava za Danas Mijatović.

Dodaje da medicinska dokumentacija mora da bude uredna i da pruža sigurnost pacijentovih podataka.

Podaci u „papirnoj“ formi i elektronskoj moraju da budu isti

„Podaci iz medicinske dokumentacije koja se preda pacijentu, moraju biti potpuno jednaki sa podacima koji se nalaze u zdravstvenoj ustanovi. Trenutno je u praksi potpuni haos kada je u pitanju vođenje dokumentacije jer se vodi `dupla` dokumentacija, papirna i elektronska. Bez obzira na to što je praksa komplikovana, svi podaci u bilo kojem obliku se moraju poklapati. Pacijent ima pravo uvida u papirnu i elektronsku dokumentaciju i to mu se ne može zabraniti niti ograničiti“, objašnjava ona.

Na pitanje zašto je opasno izostavljanje, menjanje ili neka druga manipulacija tim podacima, Mijatović odgovara da se medicinska dokumentacija ne sme menjati ili prepravljati.

„Kada bi se prepravljali podaci u papirnom obliku, takva promena bi bila lako vidljiva. Kada je u pitanju elektronska medicinska dokumentacija, svaki softver mora da ima mogućnost da se proveri i utvrdi kada je poslednja promena urađena i ko je promenu izvršio. Svako neovlašćeno menjanje podataka u medicinskoj dokumentaciji je opasno jer može da ugrozi život i zdravlje pacijenta. Na primer, ako je utvrđena određena dijagnoza i terapija, veoma je važno da takve informacije budu sigurne i zaštićene jer se tako prati zdravstveno stanje pacijenta. U slučaju da je postupak dijagnostike u toku, bitno je da se podaci ne menjaju i da postoji kontinuitet u evidenciji kako bi se odredila dijagnozi i propisala terapija“, kaže naša sagovornica.

Prekršajne odredbe

Prema njenim rečima, Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva predviđa prekršajne odredbe za nepoštovanje propisa za zdravstvenu ustanovu i ovlašćeno zdravstvenog radnika, odnosno saradnika.

„Isti propisi važe i za privatnu praksu. Kazne za zdravstvenu ustanovu se kreću od 50.000 do dva miliona dinara, za preduzetnika u privatnoj praksi od 50.000 do 500.000 dinara i za zdravstvenog radnika od 20.000 do 150.000 dinara“, istakla je ona.