Turajlić: Nije dovoljno ulagati u nauku, potrebno je ulaganje u standard mladih

 Na najave zvaničnika da će se više izdvajati za nauku, kaže da nije dovoljno samo to, već da je potrebno ulaganje u životni standard mladih ljudi da bi mogli da se bave naukom.

Odlazak genetičara Miodaga Stojkovića još jednom je podsetio na činjenicu da ljudi koji imaju znanje odlaze jer nemaju uslove za rad u Srbiji. Pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi bio razlog da se oglase predsednik i ministar prosvete, koji su ustvrdili da će se više ulagati u nauku i da će biti poseban budžet oformljen za njeno jačanje. Tako je Aleksandar Vučić ubedio jednog od najcitiranijih matematičara sveta, profesora Stojana Radenovića, da ponovo piše pod okriljem domaćeg Univerziteta.

Pad BU na listi je očekivan i pravu ocenu o tome je dala rektorka Ivanka Popović, i s njom se slažem, da je mesto na Šangajskoj listi  fantastično dobro, ako se uzme u obzir koliko se ulaže u nauku i kako se naučni rad tretira u ovoj zemlji, kaže Turajlić. Međuti, kako ocenuje, trenutno se taj pad pretvara u priču o jednom čoveku. Tužan je univerzitet čije mesto na Šangajskoj listi zavisi od jednog jedinog čoveka, navodi profesorka. „Svaka čast profesoru Radenoviću, ali to nije u vezi sa Šangajskom listom, to je individualni napor jednog čoveka koji je postigao fantastičan uspeh“.

Njegov povratak, dodaje Turajlićeva, može samo prividno da podigne kotiranje. „Ne može da pomogne suštini, može formi“.

Kaže da joj je žao što se ne zna o čemu su razgovarali predsednik Srbije i profesor Radenović. „Očekujem da je Vučiću postavio pitanje  zašto njegova unuka, kao mlada, sposobna, zaposlena žena nije u stanju da podigne kredit za stan, nego on mora da ide u Saudijsku Arabiju, da bi njoj obezbedio stan. I to je suština i nauke i Šangajske liste i ostanka mladih u ovoj zemlji“, podvlači gošća Dana uživo,  dodajući da nema svako dedu da mu obezbedi stan.

„Mladi ljudi i mladi naučnici nemaju obezbeđene normalne životne uslove, i uvredljivo je ako im kažete da nemaju motiv. Imaju motiv, a nemaju dedu koji može da dotira novac iz Saudijske Arabije, nego moraju sami sa jednim, drugim ekstra poslom da zarade svoj novac“.

Turajlić kaže da su, uz Rađenovića, Vučić ili ministar mogli da pozovu mlade ljude koji nemaju kad da se bave naukom, jer im država ne daje prostor da se njome bave. Novi ciklus naučnih projekata je trebalo da počne pre pet godina, a nije počeo, kaže. „A onda im kažete da nisu dovoljno aktivni, da nemaju motiv“.

Nije u pitanju, ističe, samo ulaganje u nauku, već je potrebno ulaganje u standard mladih ljudi da bi mogli da se bave naukom. Jedno je oprema, jer nisu svi matematičari, pa je mnogima potrebna složena oprema, a drugo je mogućnost da možeš da živiš od svog rada, da bi mogao da se baviš naukom, dodaje. „Ovako se mladi bave naukom kad namire sve drugo, kao hobijem, u kasnim noćnim satima, kad namire sve drugo i to je problem o kome se ne razgovara“.

Osvrćući se na sastanak profesora Radenovića i Vučića, Turajlić kaže da je na ličnom planu predsednik možda želeo da se upozna sa profesorom, da mu iskaže poštovanje, a da je sve drugo nedopustivo, jer se naukom bavi Vlada i ministarstvo.

Smatra da je to jedan demagoški potez. „Evo ja brinem, ja brinem o svemu, crtam puteve, brinem o nauci… Imate predsednika koji se ponaša kao da sav novac dolazi iz njegovog džepa, kao da on jedini brine, kao da je on mama i tata celoj Srbiji, pa on kritikuje one koji mu se ne dopadaju, jer nisu dobri, nagrađuje one koji su dobri, deli novce, otvara autoputeve… Zaista je otvaranje puteva izgledalo kao da ga je platio iz džepa, i ovo što Radenoviću obećava – šta god da je obećao, kao da on plaća iz njegovog džepa, a to su sve naše pare, što je on zaboravio da spomene“, naglašava.

„Svaka čast Stojkoviću na odgovor“

Genetičar Miodrag Stojković, koji je napustio Srbiju i iz Leskovca otišao na Harvard, objavio je na Tviteru da je dobio mejl s molbom za broj telefona kako bi ga kontaktirao ministar Mladen Šarčević, a na koji je, kako je preneo, odgovorio da je imao telefon i dok je bio u Srbiji.

On je, podsetimo, ipak odlučio da promeni odluku da ostane u zemlji. Genetičar i vlasnik specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu izjavio je ranije da je na Harvard otišao „gladan nauke i komunikacije sa ljudima koji ga neće popreko gledati jer navija za druge“.

Tužno je kad imate vrhunskog naučnika koji je želeo da živi u svojoj zemlji, a zemlja nije to prepoznala kao svoj dobitak, navodi profesorka Turajlić. Koliko sam pratila, gospodin Miodrag Stojković se zalagao ne za sebe lično, već za uslove za sve, i nije se izborio, otišao je da radi ono što zna, a što će neko da ceni, dodaje. Zašto se svi sete da stupe u kontakt kad je neko već otišao, pita profesorka, koja ocenjuje da je opet u pitanju demagogija, populizam.

Ministar Mladen Šarčević je rekao da nije bio u Beogradu kada je genetičar Miodrag Stojković bio u Srbiji i da stvarno nije znao sa kakvim se problemima i dilemama on susreće.

„On je ministar već koliko godina, on je tek sada čuo da postoji gospodin Stojković? To je zabrinjavajuće za jednog ministra koji se bavi naukom“, kaže na to Turajlić.

Svaka čast gospodinu Stojkoviću na odgovoru, mislim da je to jedini mogući odgovor na te besmislene, populističke poteze, zaključila je gošća Dana uživo.