Turizmolozi u lovu na divlju gradnju

Iako su ovim prekršene brojne odredbe Zakona o radu, načelnik GU Vršca, Jovan Knežević, kaže da rad nije bio obavezan, već „na dobrovoljnoj bazi“. Izvor Danasa koji je insistirao na anonimnosti, kaže da su zaposleni u kulturnim ustanovama bili ucenjeni, te da su morali da rade na terenu posao za koji uopšte nisu kompetentni.

– Zaposleni su morali da obiđu 18.000 objekata za mesec dana. LJudi su bez ikakve obuke, bilo kakvog predznanja, bez Aneksa ugovora o radu, raspoređeni da rade popis nelegalne imovine i da se na osnovu njihovog izveštaja izdaju rešenja o rušenju. Taj važan državni posao je obavljen „ofrlje“ i krajnje neprofesionalno, uz kršenje mnogih članova Zakona o radu. Umesto na svojim radnim mestima, ljudi su mesec dana radili na terenu posao za koji uopšte nisu kompetentni. Radili su i subotom i nedeljom, i za vreme praznika, ništa im to nije bilo plaćeno. Bili su ucenjeni – morate da radite ili će Opština prestati da finansira Dom omladine i Kulturni centar – kaže za Danas jedan od zaposlenih, insistirajući na anonimnosti.

Sa druge strane, načelnik GU Vršca, Jovan Knežević, nije negirao da su zaposleni iz kulturnih ustanova radili popis nelegalnih objekata u gradu, ali tvrdi da niko od njih nije bio u obavezi da to radi i da je mogao da odbije.

– Niko ih nije naterao da to rade. To je bila preporuka i dogovor u našoj „kući“. Govorite o obučenosti, a ja vam tvrdim da za takve poslove nije potrebna neka velika obučenost. Svi su oni prošli obuku pre nego što su izašli na teren – naglašava Knežević.

Međutim, da nije reč o „dogovoru u kući“ pokazuje rešenje o imenovanju Komisije za popis nezakonito izgrađenih objekata grada Vršca, u koje je Danas imao uvid. U dokumentu se nalazi spisak od 121 zaposlenog, i nigde se ne navodi da nisu u obavezi da rade popis nelegalnih objekata.

– Ovaj posao smo već odbili u septembru prošle godine, a sada smo morali da ga odradimo, jer bismo dobili otkaze. Naravno da je stručnost bitna, jer smo morali da određujemo dimenzije objekta i da pregledamo dokumenta građana. A niti smo građevinski radnici niti pravnici. U početku smo radili ozbiljno, koliko god smo to umeli, a kasnije smo otaljavali posao jer smo bili u stisci sa vremenom – kaže naš sagovornik, koji je radio popis. On dodaje da je posao morao da se završi u roku od mesec dana, jer je Grad uveliko kasnio sa popisom.

– Vršac je poslednji grad u Srbiji koji to nije „stigao“ da uradi na vreme. Inače, Grad je pre dve godine dobio novac za popisivače, ali su sredstva u međuvremenu potrošena. Verovatno za neku od kampanja SNS. Pošto posao nisu završili u roku, morali su da nas uslove da to uradimo – naglašava naš sagovornik. „Popisivači“ su radili i na minus pet, po čitav dan, a ljudi su često bili neljubazni i nisu želeli da sarađuju.

– Potpuno ih razumem. Mi im nismo ulazili u kuće, bez ikakvih ovlašćenja. Sem rešenja da smo članovi komisije koja treba da popiše njihovu imovinu. Posao je obavljen u roku, a sada čekamo da vidimo koji je sledeći zadatak koji će opština da nam naloži – zaključuje naš sagovornik.

Šoškić: Reč je o prinudi

Predsednik Advokatske komore Beograda, Slobodan Šoškić, kaže za Danas da popis nelegalnih objekata koji su radili kulturni radnici predstavlja prinudu, čak i ako nije bilo otvorenih pretnji otkazima ili drugih uslovljavanja. „Ukoliko sam ja radnik zaposlen u kulturnoj ustanovi a ti mi kažeš da treba da radim popis nelegalnih objekata, to je prinuda. Taj posao nije u opisu mog radnog mesta i izvan je mojih ovlašćenja i zvanja“, naglašava Šoškić, navodeći da se time krše brojne odredbe Zakona o radu.