Turpan: Oaza pod morem

Planinski venac Tjenšan iz aviona izgleda surovo, zupčasti vrhovi su i leti prekriveni snegom.

Na njegovoj ivici su Vatrene planine, brda crvenog peščara izbrazdana vetrom; u zalasku sunca obavijena su plamenom.

Grad ispod ovih vrelih brda traži, ali ga ne nalazi, utočište od još surovije pustinje Taklamakan, koja ga odasvud pritiska.

Turpan je redak primer naselja na kopnu koja leže ispod nivoa mora, u kriptodepresiji. Leti je ovde izuzetno visoka temperatura, a zimi niska.

Kiše su retke; možda desetak dana u godini. Da bi opstali, stanovnici Turpana su pre mnogo vekova doveli vodu s Tjenšana sistemom podzemnih kanala (karez), stvorili složen sistem njene raspodele i napravili oazu usred pustinje.

Kroz grad je prolazio severni pravac puta svile i on je privukao putnike: trgovce, monahe, umetnike, ali i pljačkaše i osvajače, kojima je ovo neveliko plodno parče zemlje, okruženo pustinjom, bilo dragoceno.

Stanovnici Turpana, pretežno Ujguri, i danas se bore da sačuvaju oazu, da je pesak ne bi prekrio, kao što su priroda i osvajači učinili sa dva nekadašnja grada koja se nalaze na obodu Turpana.

Ruševine, iako su pretvorene u amorfnu masu osušenog blata, jer su građevine pravljene od nepečene cigle, debelim zidovima i ostacima prostranih palata govore o snazi ovih gradova – Karahodže (Gaočanga) i Jarhota (Džiaohe).

Ujguri su nekada bili budisti. U ove gradove budizam je došao do sredine prvog milenijuma, kao i manihejizam i nestorijansko hrišćanstvo.

Budistički monasi su svoja utočišta u osami pronašli u Vatrenim planinama, gradeći hramove na skoro nepristupačnim terenima.

Lokalitet Bezeklik – „Pećine hiljadu Buda“, nalazi se u skoro nestvarnom pejsažu: reka, koja je usekla klisuru skoro vertikalnih obala, dala je šansu prirodi da pored vode stvori nešto niskog rastinja i jablanova, kao kontrast crvenom peščaru.

U obalu su ukopane pećine, budistički hramovi (bilo ih je osamdesetak), koji je zatrpao pesak kada su u četrnaestom veku Ujguri primili islam.

Tek početkom dvadesetog veka otkrivene su očuvane freske na zidovima hramova, skulpture i slike na svili, stari rukopisi; nažalost, mnoge ostatke odneli su strani istraživači.

Od islamskih spomenika impresivna je džamija Emin Hodže sa kraja osamnaestog veka čije je minare, visoko četrdeset pet metara, ukrašeno geometrijskim motivima u persijskom stilu.

Raskoš zelenila turpanske oaze čine – vinogradi. Oni su svuda, u gradu i oko njega, podignuti na pergolama i debelim iskošenim stubovima.

Kineski izvori kažu da su vinovu lozu doneli Grci, koji su se ovde nastanili u četvrtom veku pre nove ere. Loza daje velike grozdove sa krupnim, sočnim zrnima, punim šećera; glavna sorta je manaizi („kobilje sise“).

Turpan je veliki proizvođač suvog grožđa, najboljeg koje sam probao.

Sušare grožđa nalaze se svuda gde ima i najmanje vetra; zidovi imaju mrežastu strukturu, sa otvorima kroz koje struju vazduh te suvo grožđe čuva svežinu. Vino ima neke dodatke tradicionalne medicine, a šta leči ne znam, valjda sve.