Turska besna zbog "kampanje" o genocidu

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

To je ne baš pomirljivi ton, primećuju analitičari, za razliku od prošle godine kada je tadašnji šef turske vlade Redžep Tajip Erdogan na 99.godišnjicu zločina izrazio saučešće porodicama više od milion stradalih Jermena koji su masakrirani tokom Prvog svetskog rata.

Turska je oštro kritikovala sve zemlje koje su pozivale da se ovi zločini nazovu genocidom. Ankara je optužila Evropu da se prema Turskoj odnosi „neprijateljski“, pošto je Evropski parlament izglasao predlog da se iskoristi termin genocid za masovna ubistva, prenosi britanski dnevnik.

„Moguće je da se ustanove uzroci svega što se dogodilo u Prvom svetskom ratu i ko je za to odgovoran. Međutim, prebacivanje sve krivice na turski narod i svođenje svega na jednu reč je pravno problematično“, kaže Davutoglu. Jermenski predsednik Serž Sargsjan izjavio je da je spreman da normalizuje odnose sa Turskom, dva meseca nakon povlačenja mirovnih sporazuma iz parlamenta. „Za tango je potrebno dvoje i ne zavisi sve od nas“, kazao je Sarkasjan.

Turska je pozvala svog ambasadora iz Beča na konsultacije pošto je austrijski patrlament usvojio rezolucuiju kojom su ubistva iz 1915. nazvana genocidom. „Ova rezolucija izazvala je bes kod nas“, kaže se u saopštenju turskog ministarstva inostranih poslova. Odbacujemo ovaj pristrastan stav austrijskog parlamenta, kojim se nastoje držati lekcije iz istorije. Jasno je da će ova deklaracija imati stalne negativne efekte na tursko-austrijske odnose“.

Nemački Bundestag danas će raspravljati o deportovanim, izgladnelim i ubijenim Jermenima između 1915. i 1923. i usvojiti jasnu formulaciju. Reč koja podrazumeva zločin nad narodom – „genocid“, do sada su koristili samo pojedini poslanici. Nemačka kancelarka Angela Merkel, međutim, sada tu reč izgovara i čak se o tome usaglasila sa nemačkim predsednikom Joahimom Gaukom. To predstavlja pravu senzaciju na koju se dugo čekalo, pišu nemački mediji. To je i razlog iz kojeg su juče telefonom razgovarali šef turske vlade Ahmet Davutoglu i Merkelova. Zamenik portparola vlade Kristijane Virc potvrdila je telefonski razgovor i rekla da su dvoje političara vodili „dobar razgovor“, ali nije želela da se izjasni da li se Davutoglu zaista žalio, odnosno, imao pritužbu kod Merkelove u vezi za izrazom „genocid“.

Debatu je inicirao papa Franja, kada je ranije ovog meseca stradanje Jermena nazvao „prvim genocidom u 20. veku“, što je dovelo do odluke Turske da opozove svog izaslanika iz Vatikana.

Zbog protivljenja u Stejt departmentu i Pentagonu, američki predsednik Barak Obama odsustao je od obećanja da će priznati „genocid nad Jermenima“ koji su počinili osmanlijski Turci. Bela kuća je obećala da će SAD iskoristiti današnji dan da apeluju na objavu „potpunih i iskrenih činjenica“. Kao senator i predsednilčki kandidat Obama je opisivao ubistva Jermena kao genocid i tvrdio da američka vlada mora to da prizna. Ipak, Obama nikada nije upotrebio reč genocid od kada je na vlasti. U ime Obame i SAD, na današnjoj glavnoj ceremoniji u Jermeniji prisusutvovaće sekretar za finansije Jakob Lev.

Mnogi istoričari tvrde da su turske vlasti u periodu između 1915. i 1917. ubile oko milion i po Jermena, smatrajući ih saveznicima Rusije sa kojom su bile u ratu, dok Turci tvrde da je taj broj žrtava preuveličan i pominju oko 500.000 ubijenih. Osmanlijsko carstvo koje je u Prvom svetskom ratu bilo u savezu sa centralnim silama Nemačkom i Austrougarskom, pokrenulo je pre 100 godina program preseljenja Jermena, koje su obeležili „marševi smrti“ tokom kojih su civili bez hrane i vode bili prisiljavani na pešačenje kroz pustinju u kojoj su uglavnom umirali na putu ka severnoj Siriji. Istovremeno, Jermeni koji su služili u turskoj vojsci bili su razoružavani i upućivani u radne logore, ili streljani. Zločini nad Jermenima nastavljeni su i po okončanju rata, sve do 1923. i proglašenja Republike Turske, a jermenski narod potpuno je istrebljen u Anadoliji, navode istoričari.

Nikolić, Putin, Oland u Jerevanu

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić prisustvovaće danas u Jerevanu komemoraciji 100. godišnjice pogroma nad Jermenima. Nikolić neće koristiti reč „genocid“, što je u skladu sa državnom politikom Srbije. Na skupu u Jerevanu učestvovaće i predsednik Francuske Fransoa Oland, a svoje prisustvo najavio je i predsednik Rusije Vladimir Putin. Navodno odbijanje Turske da da dozvolu za prelet avionu kojim je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik leteo u Jerevan ne odgovara činjenicama, tvrdi tursko Ministarstvo spoljnih poslova. Ministarstvo nije primilo nikakav zahtev za avion kojim je leteo Dodik, naveo je portparol Tanžu Bilgič. Dodik je odbacio objašnjenja Ankare.