Turska migrantima preporučuje da zaobiđu Srbiju i Zapadni Balkan

Grčki mediji koji su preneli tursku geografsku mapu s „rutama“ koje vode s turske teritorije sve do Francuske i Nemačke, ocenili su da je to još jedan dokaz da je Ankara zvanično učestvovala u pokretanju migranata i izbeglica u pohodu ka Zapadnoj Evropi.

Mapu, uz uputstva na arapskom jeziku, objavila je zvanična turska državna televizija TRT, a prenela je i na Tviteru.

Po toj mapi, migranti i izbeglice su usmereni na pet pravaca kroz Tursku do pet „ulaznih mesta“ u Grčku: četiri na njenim ostrvima i jedno na kopnenoj granici, preko reke Evros (Marica) gde je poslednjih dana zbog krize raspoređena čak i grčka vojska i gde su sukobi preko granične linije skoro neprekidni.

Pošto dođu u Grčku, migranti i izbeglice bi, po tom savetu, trebalo da pređu u Italiju na putu ka Francuskoj koja je prikazana kao glavno odredište.

Drugi pravac iz Turske koji migrantima preporučuje TRT, ide ka severozapadu, zaobilazeći sve zemlje bivše Jugoslavije, te prolazi preko Bugarske, Rumunije, Mađarske, Austrije gde se put grana u dva pravca: ka Nemačkoj i ka Francuskoj.

Američki časopis „Forin polisi“ u najnovijem broju, pod naslovom „Erdoganove prazne pretnje“, takođe pominje tu mapu „ruta“ u članku o odluci Turske da dozvoli hiljadama migranata da pređu u Evropsku uniju da bi izvršila pritisak na lidere EU da pruže pomoć Ankari u borbi u Siriji protiv snaga predsednika Bašara al-Asada.

Čim je 28. februara turska vlada najavila da će prestati da kontroliše svoje kopnene i morske granice na zapadu i otvoriti prolaz za migrante koji žele da ilegalno uđu u Evropu, odmah su se pojavila organizovana, grupna obaveštenja na aplikacijama „WhatsApp“ i „Telegram“ o takozvanim „konvojima nade“ koji kreću iz Istanbula.

Objavljene su mape s detaljima gde će otići autobusi tog „konvoja“, od kojih su neke iznajmljivale opštine, a druge privatne kompanije.

U poslednja tri dana, hiljade migranata su iz svih krajeva Turske krenule ka Istanbulu i zapadnoj granici. Većina su Avganistanci, a ima i Sirijaca, Iranaca, Palestinaca, Marokanaca, Pakistanaca, Bangladešanaca i migranata iz raznih istočnoafričkih zemalja, navodi „Forin polisi“.

Iako pritisak može pomoći Erdoganovoj pregovaračkoj poziciji u vezi s ratom u Siriji, on ne pomaže migrantima, već predstavlja ombanu, piše časopis, jer, mada je granica otvorena s turske strane, blokirana je s druge, grčke strane, pošto je Atina odlučna da spreči dolazak migranata, te je premijer Kirijakos Micotakis na granici s Turskom rasporedio je pripadnike specijalnih snaga policije i vojske.

Odnosi EU i Turske, piše „Forin polisi“, uglavnom se vrte oko pregovora o pristupanju koji bezuspešno traju već decenijama, a „otvaranje turske granice ih još veoma otežava“, rekla je Asli Ajdintasbas, iz Evropskog saveta za spoljne poslove.

Dok Turska očekuje da će uz pomoć navale migranata silom izdejstvovati vojnu podršku NATO-a ili EU za zaštitu svojih vojnika u Siriji, malo je verovatno da će se to dogoditi s obzirom na tamošnji odnos snaga u kojem joj je Rusija „ogroman rival“.

Uz to je Grčka zbog organizovanog slanja migranata, povukla podršku u NATO čak i za deklarativnu pomoć Turskoj u Siriji. Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias najavio je čak veto ako NATO u izjavi podrške Turskoj ne bude zauzvrat zahtevao sporazum EU i Turske o kontrolisanju migracija.

To pokazuje da oštar stav Turske prema Evropi i njeno ohrabrivanje pokreta izbeglica koje žele da uđu u EU, možda na posletku neće doneti podršku koju Ankara traži „Erdoganovom praznom pretnjom“, zaključuje „Forin polisi“.