Turska posreduje u miru sa talibanima

Uz već postojećih 1.700 turskih vojnika i najavljenih 1.000, Turska je spremna da pokuša da ubedi talibane da okončaju nasilje i učestvuju na izborima. Cilj Ankare, kako tvrde stručnjaci, očigledno je da ponovi uspeh iz 2004, kada je ubedila sunite u Iraku da okončaju bojkot izbora i daju svoj glas u šiitskoj vladi. „Pristup Turske, u kojoj je većinsko stanovništvo sunitsko, delovao je u Iraku, a mogao bi biti ponovljen i u posredovanju u dogovoru između NATO i talibana u Avganistanu“, uveren je Davutoglu. „Ovo je mnogo važnije od pitanja koliko bi vojnika NATO trebalo da rasporedi ili kakvu vrstu vojne pomoći bi trebalo dati vladi predsednika Hamida Karzaija.

Cilj je promocija okvira za pomirenje unutar Avganistana i saradnje sa susednim državama, naročito Pakistanom. „U središtu pažnje trebalo bi da bude razvoj infrastrukture, donošenje petogodišnjeg programa u cilju otvaranja novih radnih mesta, presecanja lanca trgovine drogom i reforma obrazovanja i poljoprivrede. „Moramo ubediti sve strane, uključujući i talibane“.

Ističući muslimansko nasleđe i istorijsko poznavanje regiona, Davutoglu je istakao da njegova zemlje ima odnose sa Avganistanom još od 10. veka te da je Turska već bila domaćin trilateralnog sastanka kojem su prisustvovali predsednik Karzaji i njegov pakistanski kolega Asif Zardari. I ovoga puta obojica državnika su pozvani u Istanbul gde će se razgovarati o načinima za stabilizaciju njihovih pograničnih regiona. Narednog dana njima će se pridružiti predstavnici Kine, Irana i zalivskih zemalja. Kao dopuna tim razgovorima biće sastanak u Londonu, gde je na dnevnom redu jačanje uloge NATO u Avganistanu i slanje dodatnih vojnika.

Turska, kao članica NATO, jedna je od prvih muslimanskih zemalja koje su uputile vojnike u redove Međunarodnih bezbednosnih snaga. Britanija takođe insistira da NATO trupe same neće rešiti avganistanske probleme te da je nužno političko pomirenje. „Neophodno je umanjiti razliku između umerenih elemenata u talibanskim redovima i ekstremista koji se protive bilo kakvim razgovorima sa Kabulom“.

Kraj političke igre u kojoj bi postojao dijalog sa nekim elementima talibana je visoko verovatna mogućnost, smatraju regionalni analitičari. Oni ističu da su retko pobunjenici poraženi samo na bojnom polju dok je popularnost talibana teško proceniti. U svakom slučaju, jasno je da u južnim delovima Avganistana oni čine znatan deo paštunske populacije.

Svako širenje nestabilnosti se mora posmatrati u kontekstu nastavka etničkog rata, te je neophodno političko rešenje, smatraju stručnjaci i ističu da će pregovori biti vrlo lukavi: talibani imaju brojne ideološke, nacionalističke, plemenske i kriminalne niti. Turci takođe imaju neke poluge zahvaljujući islamu. Istorijski, međutim, oni su vezani sa Turkmenima i Uzbecima na severu, a vrlo je malo ljubavi između ovih grupa i Paštuna u opasnom jugu zemlje.

Umerena islamistička vlada Turske ima stabilne odnose i sa Teheranom i zagovara mirnu diplomatiju u rešenju spora povodom nuklearnom programa Irana. Iako se Ankara protivi širenju nuklearnog naoružanja, istovremeno smatra da bi sankcije i svaki vid kažnjavanja Irana samo podstakao nacionalizam i ojačao konzervativce u Iranu. „Nisam pesimista, sve dok ne istupamo jedni protiv drugih“, kaže Davutoglu. Američki lider Barak Obama pohvalio je Tursku jer drži otvorene kanale u odnosu sa Teheranom.