Tužilac ne odustaje od slučaja Marine Andrejić

– Iskoristili smo mogućnost vanrednog pravnog leka i Republičkom javnom tužilaštvu podneli inicijativu za zaštitu zakonitosti. Ukoliko je republički tužilac prihvati, onda će on podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim kasacionim sudom – izjavio je Momčilo Dedić, viši javni tužilac u Požarevcu.

Advokat Srbislav Stojanović, koji je u sudskom postupku zastupao optuženu Marinu Andrejić, kaže da nema zvaničnih informacija o ovom potezu Višeg javnog tužilaštva. – Ne mogu o tome da se izjašnjavam, jer sam samo načuo da su podneli inicijativu za zaštitu zakonitosti, pa ćemo videti šta će dalje uslediti – kaže Stojanović. Marina Andrejić u pritvoru je provela dve godine, pod optužbom da je na njivi usmrtila svog sina udarcem držaljom motike, 22. jula 2010. godine. Pred Višim sudom u Požarevcu, ona je u dva navrata osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, ali je presudom Apelacionog suda oslobođena.

Ostaci tela dečaka do danas nisu pronađeni, sem lobanje, koju su slučajno otkrili lovci u novembru 2010. godine. Po pravosnažnom okončanju sudskog postupka, majka je imala pravo da preuzme lobanju iz depoa Višeg suda, ali ona to nije želela da učini. – Marina nije preuzela lobanju kako bi je sahranila, jer smatra da ona ne pripada njenom sinu – kaže Stojanović. Prvo veštačenje pokazalo je da lobanja pripada dečaku, ali su novi veštaci utvrdili da je lobanja oprana u hidrogenu ili varikini, što se radi kada neko želi da uništi uzorak DNK, kao i da je doneta sa nekog drugog mesta.

Na suđenjima u Požarevcu i Beogradu, Marina je tvrdila da sina nije ubila, već da se on izgubio kad su krenuli sa njive. Nakon izlaska iz pritvora, ona je pokrenula postupak za vraćanje starateljstva nad maloletnom ćerkom, starom 14 godina. Pošto je njen suprug Dejan u međuvremenu preminuo, njihova ćerka dodeljena je na staranje Marininoj svekrvi. – Marina se bori da vrati ćerku, ali taj proces ide sporo, jer je potrebno duže vreme da njih dve izgrade odnos od ranije – kaže advokat Stojanović. On navodi da Marini sleduje i odšteta zbog 700 dana provedenih u pritvoru, ali o visini sume nije želeo da govori.

Zubni karton

Za vreme suđenja pred Višim sudom u Požarevcu, branilac optužene tražio je da se uporede zubi na nađenoj lobanji sa zubnim kartonom malog Đorđa, što bi nepobitno utvrdilo da je lobanja njegova ili nije. Međutim, krivično veće, na čelu sa sudijom Draganom Stanojlovićem, odbilo je ovakav zahtev.

Moguće trgovina organima

– Istraga je stala onda kad je trebalo da počne, jer je sve obustavljeno nakon pronalaženja lobanje, umesto da se tada krene u potragu za pravim počiniocem ubistva. Nakon celog postupka, moje lično mišljenje je da je dečak bio žrtva trgovaca ljudskim organima – smatra Stojanović.

Otisci nisu uzeti

Tokom suđenja u Požarevcu, na pitanje branioca optužene, advokata Srbislava Stojanovića, da li su uzeti otisci sa lobanje, veštaci su rekli da to nije urađeno, jer je prošla kroz mnogo ruku. To znači da su, odmah nakon nalaženja lobanje, istražni organi propustili da uzmu zatečene otiske, što je moglo da pomogne u utvrđivanju identiteta treće osobe.

Novi partner

Marina je odmah nakon oslobađajuće presude otišla iz rodnog sela Lučica u selo Kličevac gde je nastavila da živi sa svojim dugogodišnjem prijateljem, italijanskim gastarbajterom i budućim deviznim penzionerom, Ljubišom Joksimovićem. On je razveden i ima sina koji zajedno sa njegovom bivšom ženom živi u Italiju. Inače, Ljubiša je bio dugogodišnji direktor Zemljoradničke zadruge Kličevac. Meštani Kličevca njih često viđaju kako se držeći za ruke dolaze u seosku prodavnicu po namirnice. Marina se odomaćila i zdušno radi na obrađivanju zemlje koju Ljubiša poseduje. Oni, kada se sve oko Marininog slučaja završi, planiraju da se venčaju.