Tužilac: Nesrbe je trebalo ubiti, proterati…

Osnovao je elitnu jedinicu koja je počinila zločine u Hrvatskoj i Bosni, koja se zvala i „Frenkijeva jedinica“, jer je Franko Simatović Frenki bio Stanišiću desna ruka Stanišića, pošto je igrao ključnu ulogu u naoružavanju i obučavanju tamošnjih srpskih snaga.

Ovo je samo jedan deo iz uvodne reči tužioca Daglasa Stringera na početku ponovljenog suđenja bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti Srbije, koje je juče održano pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove u Hagu. Proces protiv Stanišića i Simatovića počeo je ispočetka na osnovu odluke Žalbenog veća iz 2015, koje je poništilo prvostepenu oslobađajuću presudu donetu 2013. Stanišić i Simatović se od 30. maja nalaze u pritvoru u Hagu zbog početka ponovljenog suđenja.

Optuženi su za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila, za učešće u UZP-u, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i muslimana sa delova teritorija Hrvatske i Bosne (teritorija Hercegovine nije uključena u ovaj predmet), koji bi potom bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu. Na čelu UZP-a bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, koji je preminuo u haškom pritvoru 2006, a da nije dočekao kraj suđenja.

Tužilac Stringer juče je podsetio i na izjavu lidera radikala Vojislava Šešelja o stvaranju „Velike Srbije“ dok je opisivao zločine koje su počinili Stanišić i Simatović, upravljanju i podršci srpskim snagama, „čak i kada su videli, kao i celi svet, taj obrazac nasilja i raseljavanja na čijem su se udaru našle hiljade i hiljade Hrvata i Bošnjaka“. Tužilac je ukazao i na to kako se raspala Jugoslavija, te da je sve počelo 1990. u Beogradu vizijom Miloševića da sakupi što više Srba na teritoriji bivše Jugoslavije.

– Takva vizija se pretvorila u plan o UZP-u 1991. Nesrbe je trebalo ubiti, proterati… Potom je trebalo da se Srbi nasele tu sa drugih teritorija. To se dogodilo i trajalo do 1995. A važnu ulogu u tome su igrali Stanišić i Simatović. Optuženi su bili na visokim položajima u moćnim obaveštajnim organima Srbije – Državnoj bezbednosti, koja je bila deo MUP-a Srbije, rekao je Stringer.

Tužilac je potom govorio o srpskim autonomnim oblastima, koje su konsolidovane 1992, podsećajući da su Srbi proglasili tri takve oblasti u Hrvatskoj i pet u Bosni. On je potom istakao da su se svi zločini dogodili u kontekstu rata, ali da su srpske snage bile superiornije.

– Grupe muškaraca su odvođene iza kuća, šupa i u polja gde su ubijani, i to na samo nekoliko metara od svojih porodica. Stari su tučeni, pogubljeni, kuće i crkve su razorene u mnogim selima, pljačka je bila velika… Dokazi će pokazati da se taj obrazac nastavio tokom četiri godine i da su optuženi podržavali svaki korak. Optuženi su iznova slali svoje jedinice u operativne operacije, obučavali, opremali i finansirali i druge srpske snage koje su činile zločine. Optužba će dokazati postojanje udruženog zločinačkog poduhvata. Etnički homogene srpske teritorije bile su cilj, istakao je tužilac Stringer.

On je potom opisao strukturu Službe državne bezbednosti Srbije i položaj optuženih, ističući da je Milošević imao velikog poverenja u Stanišića, te da je ključne aspekte UZP-a poverio upravo Stanišiću i Simatoviću. Govorio je i o sprezi MUP-a sa JNA, posebno sa generalom Veljkom Kadijevićem, tadašnjim načelnikom Generalštaba JNA i Blagojem Adžićem, zamenikom načelnika GŠ JNA, koji su obezbedili da se ogroman arsenal oružja i materijala stavi na raspolaganje snaga koje su ostvarivale UZP. Pomenuo je i Radovana Stojičića Badžu, koji je bio na čelu Službe javne bezbednosti, drugog ogranka MUP-a Srbije, koji je takođe aktivno pomagao u operacijama za ostvarenje udruženog zločinačkog poduhvata, kao i Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao kapetan Dragan, koji je obučavao srpske snage u kampu „Golubić“.

Optuženi imali vlast nad Arkanom i "Škorpionima"

„Optuženi su imali vlast nad Srpskom dobrovoljačkom gardom, poznatijom i kao Arkanovi tigrovi, ali i „Škorpionima“. Arkan je bio najdrskiji kriminalac među svim članovima UZP-a. Bio je i pre rata deo podzemlja Srbije. Naročito je bio nasilan protiv zatvorenika, njegova jedinica je vršila streljanja i egzekucije širokih razmera. Arkan se javno hvalio svojim zločinima i time da nikada ne uzima zarobljenike“, naglasio je tužilac Stringer. On je podsetio i na zločine „Škorpiona“, kada je Ilija Kojić, operativac DB-a i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova rasporedio tu jedinicu u Trnovo, gde su u julu 1996. ubili šest muslimanskih dečaka i muškaraca, kao i na operaciju „Žaoka“ kapetana Dragana, na samom početku UZP-a u Republici Srpskoj Krajini kada su proterali nesrpsko stanovništvo.