Inspektor Dušan Mitić, govoreći kao svedok u postupku Jovanjica, optužio je tužioca Sašu Drecuna za pritisak i opstrukciju istrage.
Tužiočevu karijeru pratile su i druge kontroverze – od optužbi da je pokrenuo kampanju protiv bivšeg ombudsmana, do činjenice da mu je veliki i politički osetljiv slučaj Jovanjica dodeljen nakon što je unapređen upućivanjem u Tužilaštvo za organizovani kriminal posle uspešno okončanog postupka protiv žandarma koji su ušli u sukob sa bratom predsednika Srbije, piše BIRN.
BIRN otkriva i da je tužilac Drecun postao vlasnik dva stana u Beogradu na vodi – njegova supruga Jelena Drecun kaže da su sredstva za kupovinu obezbeđena prodajom osam nepokretnosti koje su bile u porodičnom vlasništvu i podizanjem dva stambena kredita.
Kako (ne)napreduje suđenje u slučaju „Jovanjica“, a posebno nakon optužbi policijskog inspektora Dušana Mitića koji je svedočeći 15. juna ove godine u Specijalnom sudu za organizovani kriminal govorio o navodnoj opstrukciji predmeta i pritiscima tužioca Saše Drecuna tokom istrage, postupanje tog tužioca u ovom slučaju našlo se pod lupom.
Nove primedbe na način postupanja tužioca tokom istrage izneo je u nastavku suđenja, početkom septembra, inspektor IV odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Milan Isakov, koji je 13. novembra 2019. zajedno sa nedavno smenjenim načelnikom tog odeljenja Slobodanom Milenkovićem, na auto-putu ka Nišu, zbog bahate vožnje, zaustavio automobil u kom je bio suvlasnik Jovanjice Predrag Koluvija, koji je potom i uhapšen.
Isakov je u svojstvu svedoka, između ostalog, rekao da mu je bilo čudno to što su mu na salušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal tokom istrage o Jovanjici u martu 2020, postavljana pitanja kao da je reč o saobraćajnom prekršaju, a ne o proizvodnji droge.
„Tokom istrage, većina saslušanja je bila kao da je reč o saobraćajnom prekršaju, o tome kojom brzinom smo vozili, kojom trakom sam išao, a tužioca nije interesovalo kako je moguće da jedno vozilo koje nije službeno ima blinkere. Čudi me da tužilaštvo nije interesovalo da je jedno imanje na kom je uzgajana marihuana obezbeđivala BIA i VOA”, rekao je Isakov.
Milenković i Mitić nedavno su smenjeni sa svojih pozicija – Milenković više nije načelnik Odeljenja beogradske policije za borbu protiv droga, a Dušan Mitić više nije na čelu operative. Njihov advokat Zdenko Tomanović kazao je da ta odluka „predstavlja, pre svega, direktno sprečavanje dalje istrage i provere operativnih saznanja koja projekat ‘Jovanjica’ vode do centara moći u našoj državi“, kao i da je ta smena “osveta policajcima i pritisak pred dolazeće svedočenje“.
Milenković se na poslednjem ročištu 6. septembra, zbog bolovanja, nije pojavio u sudnici Specijalnog suda, gde bi nakon Mitića, Isakova i još dvojice kolega koji su iskaze već dali, takođe u svojstvu svedoka, trebalo da bude ispitan pred sudskim većem sudije Zorana Ganića. Pošto su smenjeni, Milenković i Mitić su od nadležnih zatražili da im se hitno dodeli fizička zaštita nakon što su iz kredibilnih izvora došli do informacija da im je ugrožena bezbednost. Od 4. septembra obezbeđuje ih Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ).
Svedočeći u junu i julu ove godine Dušan Mitić, tada još uvek na poziciji šefa operative IV odeljenja beogradske policije, kazao je da je bio veoma iznenađen pritiscima tužioca Drecuna, koji je tražio da vlasnik kompanije Jovanjica Predrag Koluvija bude drugoosumnjičeni u krivičnoj prijavi koju je policija podnela tužilaštvu nakon policijske akcije na Jovanjici u novembru 2019.
Mitić je naveo i da je tužilaštvo odlagalo sa sečenjem biljaka pronađenih na Koluvijinom imanju, kao i da ga je Drecun tokom istrage ispitivao kao advokat odbrane, a ne kao tužilac i da „nije štitio svoje policajce“.
Tužioca Drecuna u dosadašnjem toku postupka, najviše su napadali advokati okrivljenih tvrdnjama da ometa proces, jer je medijima dostavio optužnicu pre nego što je održano pripremno ročište i da su dokazi u optužnici nezakoniti. U predmetu “Jovanjica 2” jednom je traženo i njegovo izuzeće. S druge strane, svedočenje inspektora Mitića prvi put implicira da je tužilac radio u korist optuženih i da je učestvovao u pokušaju zataškavanja slučaja.
Pre Mitića, o kontroverznoj profesionalnoj biografiji tužioca Drecuna pisali su samo pojedini mediji. O napredovanju tužioca Drecuna iz Višeg javnog tužilaštva u Tužilaštvo za organizovani kriminal nakon okončanja sudskog postupka protiv žandarma koji su se 2014. godine sukobili sa bratom tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića, pisao je i BIRN kada je u novembru 2019. godine u javnost procurila informacija o zapleni na Jovanjici.
U Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) Drecun je privremeno upućen neposredno pre policijske akcije na Jovanjici u novembru 2019. godine, na zakonom predviđen period od četiri godine. Po dolasku u TOK, kako je BIRN utvrdio uvidom u katastar, Drecun je na kredit kupio stan od 109 kvadrata u Beogradu na vodi. Iz docnijeg razgovora sa tužiočevom suprugom Jelenom Drecun, BIRN saznaje da je porodica Drecun kupila ne jedan, već dva stana, oba u Beogradu na vodi, ali ona kaže da njihova imovina nije uvećana, već samo preraspoređena, te da umesto dosadašnjih osam, imaju pomenute dve.
Podaci iz imovinskih karata javnih funkcionera u državnim organima, čija je nadležnost suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, ne objavljuju se na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije. Te podatke Agencija može da objavi tek po isteknu dve godine od prestanka javne funkcije. To dodatno ograničava javnu kontrolu i mogućnost da se utvrdi da li je imovina uvećana legalno stečenim prihodima, kažu analitičari i stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao i dodaju da bi to zakonsko rešenje trebalo preispitati. Kažu i da bi imovinu u konkretnom slučaju mogla i morala da preispita Agencija za sprečavanje korupcije.
Period od četiri godine, koliko tužilac Drecun po zakonu može da provede u Tužilaštvu za organizovani kriminal, ističe 31. oktobra. U odgovoru poslatom BIRN-u 1. septembra, iz ovog tužilaštva nisu konkretno odgovorili na pitanje da li je će on nakon tog roka ipak ostati tužilac za organizovani kriminal i postupajući tužilac u predmetima Jovanjica 1 i 2 navodeći da su uputili dopis Vrhovnom javnom tužilaštvu i Visokom savetu tužilaštva od kojih su tražili da donesu blagovremenu odluku u vezi sa njegovim statusom “s obzirom da period na koji je upućen ističe 31.10.2023. godine”.
Pravni stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao kažu da postoje zakonski uslovi da i nakon isticanja ovog roka, Drecun ostane u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Ujedno ocenjuju da privremeno upućivanje tužilaca u druga tužilaštva nije dobro rešenje, jer to sputava samostalnost tužioca koji je “na kratkoj uzici” i u svakom trenutku može biti vraćen u tužilaštvo iz kog je došao.
Osim što je pre preuzimanja slučaja „Jovanjica“, najvećeg u karijeri, tužilac Drecun bio poznat po vođenju slučaja protiv pripadnika Žandarmerije osuđenih na uslovne zatvorske kazne, jer su na Paradi ponosa 2014. godine intervenisali protiv Andreja Vučića i Predraga Malog, braće aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i aktuelnog ministra finansija Siniše Malog, koji su tom prilikom zadobili udarce pendrecima, tužioca je počeo da bije loš glas i nakon optužbi da je zaslužan za kampanju u tabloidima protiv tadašnjeg ombudsmana Saše Jankovića koji je utvrdio da su žandarmi upotrebili prekomernu silu, ali i da su Vučić i Mali izazvali reakciju policije.
Ceo tekst pročitajte na portalu BIRN.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.