Tužilaštvo ni ne istražuje „planirani“ atentat na Vučića

Međutim, to što nije sve ostalo na pukom propagandnom triku, nikako ne znači da je propagandna mašinerija vlasti mirovala prethodnih mesec dana.

Naprotiv, objavljivani su audio i video snimci koji inkriminišu osumnjičene, prenosili iskazi saslušavanih i iznosile teorije zavere.

Na svaki opipljiv potez policije i tužilaštva, dolazilo je na desetine spekulacija produbljujući jaz između tužilačke i medijske istrage aktivnosti grupe Veljka Belivuka.

Kada je reč o tužilačkoj istrazi, koju sprovodi zamenik tužioca za organizovani kriminal Saša Ivanić, ona se fokusirala na kriminalne aktivnosti Belivukove grupe od 2019. godine do trenutka hapšenja.

Prema rešenju o pokretanju istrage, grupi se stavljaju na teret tri ubistva, trgovina narkoticima, otmice i pranje novca.

Nešto kasnije, pokrenut je i predistražni postupak sa fokusom na finansijske poslove grupe.

Takođe, nedugo nakon hapšenja Belivuka privedena su i dva policijska službenika pod sumnjom da su pomagali uhapšenima time što su namerno prikrivali dokaze pronađene prilikom pretresa jednog objekta.

Paralelno sa ovim konkretnim potezima, saslušan je niz osoba u svojstvu građana koji, kako sada stoje stvari, nisu obuhvaćeni istragom.

Među najistaknutijim imenima iz ove grupe ljudi ističu se Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka u MUP-u, Slaviša Kokeza, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, i Aleksandar Kajmaković, vlasnik velikog broja poznatih ugostiteljskih objekata.

I upravo su ova saslušanja u okviru predistražnog postupka bila najveća inspiracija za medije bliske vlasti da ispletu mrežu zavere koja obuhvata delove policije, neke istaknute funkcionere vlasti, okrivljene i neizbežno – opoziciju i međunarodni faktor.

Krajnji cilj ove grupe bio je promena vlasti, bilo ubistvom predsednika Srbije, bilo slabljenjem njegove pozicije.

Ovakva teza, međutim, nije potkrepljena nijednim dokazom imajući u vidu da se napadi na predsednika ne spominju nigde u rešenju o pokretanju istrage.

Još manje osnova ima za tezu da je uhapšena grupa planirala atentat na predsednika.

Ova verzija događaja, koja se temeljila u činjenici da je u prostorijama na stadionu Partizana pronađena snajperska puška, plasirana je od strane ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, a kasnije razrađivana od strane tabloida. Međutim, prema dostupnim informacijama, tužilaštvo uopšte ni ne istražuje moguće planiranje atentata.

Advokat Ivan Ninić ističe za Danas da se trenutno vodi borba na dva fronta – medijskom i krivično-pravnom.

– Tužilaštvu peščanik otkucava. Oni imaju još pet meseci da podignu optužnicu ili Belivuk izlazi na slobodu. A stiče se utisak da oni tek prave konstrukciju optužnice i zapravo niko ne zna kojim dokazima tužilaštvo raspolaže, navodi Ninić.

On naglašava da ovo nije prvi put da se pravni i medijski aspekt istrage sinhronizuju, podsećajući na slučajeve Mišković, Kosmajac, Kornic… Epilozi tih afera, međutim, njemu ukazuju na mogući razvojni put i ove najnovije priče.

– Većina tih slučajeva je završena ili oslobađajućim presudama ili sporazumima o priznanju krivice. Tako će po svemu sudeći biti i u ovom slučaju, pošto je utisak da je država u ćorsokaku. Mi ovde zapravo imamo više rukavaca priče – tu su teška ubistva, otmice, iznude, navodni pokušaji atentata, prisluškivanje predsednika… To svakako neće biti objedinjeno u jedan predmet, a moja pretpostavka je da će većina toga proći bez sudskog epiloga. Neki akteri ovih događaja će biti procesuirani, ali će većina izbeći sudski postupak. Deo njih će biti žrtvovan, a ostali abolirani. Verujem da je to izlazna strategija iz ovog galimatijasa, ističe Ninić.

On dodaje da se iza svih medijskih interpretacija ovih istraga krije komunikaciona strategija Aleksandra Vučića sa svoja dva miliona glasača.

– Tužilaštvo i sud nisu ništa više od servisa te propagandne aktivnosti. Oni ni nemaju izbora jer su zarobljeni, i to ne od juče, naglašava Ninić.

Posebna karakteristika ovog slučaja je što se od hapšenja grupe dokazi emituju javno.

Televizije u udarnim terminima puštaju snimke presretnutih razgovora članova grupe, dok tablodi prenose šta su građani govorili na saslušanju.

Poseban naglasak je na tome da li su prihvatili poligrafsko ispitivanje. Sam predsednik Vučić najavio je i emitovanje snimka „koji će šokirati građane“ i pre kog će zamoliti ljude „da izvedu decu“.

Objavljivanje ovog snimka, za koji se spekuliše da prikazuje torturu nad žrtvama klana, dva puta je do sada odlagano, a sednica Saveta za nacionalnu bezbednost nakon koga bi trebalo da bude puštena zakazana je za danas.

Ninić ističe da objavljivanje ovakvih dokaza, za koje se ne zna odakle dolaze i da li su pribavljeni na zakonit način, utiče na tok istražnog postupka, pošto se još ne zna ni ko će sve biti saslušan.

– Tužilac za organizovani kriminal i republička javna tužiteljka bi trebalo da izađu u javnost i pozovu aktere da se suzdrže od objavljivanja takvog sadržaja. Paralelno bi trebalo da otvore postupak koji bi utvrdio odakle cure ti podaci. Tu može da se radi o više krivičnih dela, od odavanja službene tajne do ometanja postupka. Pritom, ovde se ne radi o nekom novinarskom izvoru već je jasno da se ti snimci sistemski dostavljaju medijima iz policije, tužilaštva ili obaveštajnih službi, ističe Ninić.

Andrić potpisao sporazum o priznavanju krivice

Kako je preneo Insajder, osumnjičeni pripadnik organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka Nišlija Marko Andrić, zvani Kuzman, priznao je krivicu za nedozvoljeno držanje pištolja i sa Osnovnim tužilaštvom u Nišu zaključio sporazum kojim je osuđen na godinu i dva meseca zatvora i novčanu kaznu od 100.000 dinara. Nakon potvrde sporazuma sa tužilaštvom Andriću je ukinut pritvor u Nišu, ali mu je aktiviran pritvor po rešenju Specijalnog suda u Beogradu od 6. februara, kao članu „Belivukove ekipe“, protiv koje Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu za najteža krivična dela.

Selektivno interesovanje

Ono što je takođe upadljivo u medijskoj interpretaciji istrage je i ignorisanje određenih informacija koje ukazuju na veze pojedinih visokih državnih funkcionera sa članovima uhapšene grupe Veljka Belivuka. Tu se posebno ističe uloga Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade Srbije kojeg je doskorašnji potpredsednik FK Partizan Vladimir Vuletić označio kao „spiritus movens“ ove grupe. Nedić, koliko je poznato, nije bio saslušan povodom tih navoda, a ni provladini mediji tom aspektu priče nisu posvetili posebnu pažnju. Upitana za komentar, predsednica Vlade Ana Brnabić je samo rekla da nije gledala emisiju u kojoj je Vuletić govorio o Nedićevim vezama sa Belivukom.

Belivuk ostaje u pritvoru

Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu doneo je juče rešenje o produženju pritvora do 30 dana osumnjičenom Veljku Belivuku i još 19 osoba, saopštio je Viši sud. Pritvor je produžen zbog postojanja okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti dokaze ili tragove krivičnog dela, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i jer je za krivično delo koje im se stavlja na teret propisana kazna zatvora veća deset godina a način izvršenja i težina posledica krivičnog dela doveli su do uznemirenja javnosti, ističe se u saopštenju. D. D.