„Podrška Rusiji je pravo na slobodu misli“: Tužilaštvo odbacilo prijavu protiv učesnika proruskih skupova

Kako se navodi u dopisu tužilaštva, više stotina okupljenih je uzvikivalo parole podrške ruskom narodu, uz potenciranje bliskih odnosa između ruskog i srpskog naroda, uz nošenje zastava i simbola, što ne smatraju pozivom za vođenje agresivnog rata već, kako su istakli, spada u kategoriju slobode misli i uverenja, koje dozvoljavaju Ustav i zakoni.

Čedomir Stojković za Danas napominje da je protiv odluke da se odbaci krivična prijava podneo prigovor Apelacionom tužilaštvu, priznajući da postoje različita pravna tumačenja oko toga da li ima zakonsko pravo da uloži prigovor.

– Ja u konkretnom slučaju smatram da je povređen javni interes i da stoga kao građanin mogu da se smatram oštećenom stranom koja ima pravo da podnese prigovor. Videćemo da li i Apelaciono tužilaštvo isto misli. Ja svakako ne planiram da odustanem, ukoliko odbace prigovor sledeća adresa je Ustavni sud, navodi Stojković.

Od odluke da odbaci prijavu, prema Stojkovićevim rečima, daleko je problematičnije obrazloženje pod kojim je to učinjeno.

Naime, tužilaštvo je istaklo da Rezolucija Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje agresija Rusije, a za koju je u Generalnoj skupštini glasala i Srbija, nije od značaja u ovoj pravnoj stvari. Upravo se Stojković u svojoj krivičnoj prijavi pozvao na ovu rezoluciju Generalne skupštine UN-a koja nosi naslov “Agresija protiv Ukrajine”, tvrdeći da su demonstranti počinili krivično delo pozivanje na agresivan rat. Tužilaštvo se, međutim, pozvalo na Povelju UN-a koja ističe da je Savet bezbednosti telo koji utvrđuje postojanje agresije, a da u slučaju napada Rusije Savet bezbednosti to nije učinio. Podsetimo, jedna od pet stalnih članica SB UN-a je i Rusija koja ima pravo veta na bilo koju odluku.

Ovakvo rezonovanje, navodi Stojković, ima potencijal da preraste u diplomatski skandal, pošto državni organi Srbije ne poštuju međunarodne rezolucije koje je država Srbija potpisala.

– Ovakvi stavovi državnog organa Srbije su „prst u oko“ celom svetu i pozivanje na prihvatanje onog tumačenja koje su imale zemlje koje su glasale protiv Rezolucije. S obzirom na to da je javno tužilaštvo državni organ Srbije – to znači da se Republika Srbija izjasnila preko svog državnog organa da neće poštovati međunarodno pravo koje je svojim glasanjem stvarala, naveo je Stojković.

On je ovakvu odluku doveo u vezu sa izveštajima o aktivnosti ruske obaveštajne službe.

– Imajući u vidu brojne izveštaje o izrazitoj aktivnosti obaveštajne službe Ruske Federacije na teritoriji Srbije u cilju okretanja javnog mnjenja u Srbiji ka podršci Rusiji, kao i činjenicu da je tokom prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin imao seriju sastanaka sa Nikolajevom Petruševim koji je “šef šefovima“ obaveštajnih službi Ruske Federacije, to se sumnja o uticaju Ruske Federacije na srpsko pravosuđe nameće sama po sebi. Posebno zbog toga što svi izveštaji ukazuju na konstantni pad nezavisnosti pravosuđa u Srbiji, ističe on.

Podsetimo, Čedomir Stojković je početkom marta meseca medijima prosledio saopštenje navodeći da je njegova advokatska kancelarija uvela sankcije Ruskoj Federaciji. „Zbog kršenja međunarodnog prava izvršenog od strane Ruske Federacije ratnim vojnim napadom prema suverenoj državi članici Ujedinjenih nacija – Ukrajini, i zbog napada vojske Ruske Federacije na civilno stanovništvo i civilne objekte Ukrajine, čime se vrši ratni zločin, ova advokatska kancelarija uvodi sankcije, mere i ograničenja prema Ruskoj Federaciji, državljanima Ruske Federacije, svim licima koja javno ili privatno podržavaju agresivni ratni napad Ruske Federacije prema Ukrajini“, stajalo je u saopštenju.