Tužilaštvo odustalo od gonjenja u aferi “vakcine”

Saopštavajući tu odluku, donetu krajem protekle nedelje, Ana Borović, nova zamenica tužioca u tom predmetu, vratila je sudu nakon uvida sudske spise “spakovane” u 23 registratora. Afera je otvorena pre pet godina, a više meseci u pritvoru provela su četiri okrivljena – Svetlana Vukajlović Popržen, bivša direktorka Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, kao i predstavnici posredničkih firmi Ljubomir Pavičević, direktor preduzeća Detap, Smiljka Mileusnić Adžić, generalna direktorka Jugohemije i Vladimir Gravara, direktor Jugohemije vakcina.

Tokom višegodišnjeg procesa, ostalo je da se sasluša još pet od ukupno 30 svedoka optužnice, kako bi se dokazalo da je Vukajlovićeva prilikom nabavki vakcina zloupotrebila službeni položaj, a preostala tri osumnjičena zloupotrebila položaj odgovornog lica, ali je od nastavka suđenja tužilaštvo odustalo.

– Očekivao sam takvu odluku novog tužioca, jer je reč o iskonstruisanoj aferi u kojoj je politika na najgrublji mogući način zloupotrebila i instrumentalizovala pojedine ljude u policiji i tužilaštvu, kako bi stvorili privid borbe protiv korupcije. To jeste slika koja pokazuje na šta je ličilo pravosuđe u vreme Borisa Tadića i Snežane Malović. Nadam se da je prošlo vreme kada su tabloidi i “Insajder” stvarali afere – kaže za Danas Nikola Stanojević, advokat Pavićevića, i dodaje da ga raduje to što postoje tužioci koji profesionalno rade svoj posao.

Podsetimo, afera “vakcina” nastala je usred pandemije izazvane virusom H1N1, poznatijem kao “svinjski grip”, zbog koga je Vlada, rukovođena preporukama Svetske zdravstvene organizacije, 2. novembra 2009. naložila Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da po hitnoj proceduri nabavi tri miliona doza vakcine. RFZO je, pregovaračkim postupkom, na tržištu gde je već zabeležena ozbiljna nestašica te vakcine, uspela da preko posredničkih firmi kod švajcarskog proizvođača Novartis, rezerviše potrebnu količinu koja je počela sukcesivno da se isporučuje.

U međuvremenu, u svetskoj javnosti sve se više dovodio u pitanje stav Svetske zdravstvene organizacije o razmerama pandemije, zainteresovanost za vakcinisanje i kod nas je bitno splasnula, pa je do odluke Vlade o zaustavljanju nabavke, 12. januara 2010. upotrebljeno svega oko 130.000 doza. Za do tog trenutka pristiglih 862.700 vakcina iz državne kase plaćeno je, uglavnom avansno oko 745 miliona dinara (ukupna vrednost nabavke koja nije u celosti realizovana iznosila je oko 2,4 milijarde dinara).

Godinu i po dana kasnije, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, uhapšeni su glavni osumnjičeni u ovom slučaju.

Prema tvrdnjama pravnika, optužnica je u startu urađena traljavo.

Osim bizarnih omaški, poput stava da je Vukajlovićevu na mesto direktorke RFZO imenovala Vlada, iako ju je izabrao Upravni odbor Fonda, ili da je Pavićević vlasnik i direktor Detapa, iako je to prema APR-u njegova ćerka, nejasan je i deo u kome se posrednici terete zbog zarade od 132 miliona dinara koju bi firme učesnice ukupno ostvarile da je posao realizovan u celosti. Tužilaštvo je smatralo da bi tim iznosom bio oštećen budžet Srbije, iako je provizija zakoniti deo svakog trgovačkog ugovora. Takođe, iako je tužilaštvo priznalo da je Mileusnić tokom pregovora, kada je već ponuda Novartisa ocenjena kao najpovoljnija (i jedina pristupačna u tom trenutku) sama snizila cenu po dozi sa 893 na 799 dinara, ipak je Vukajlovićevu teretilo za sklapanje štetnog ugovora.

Ono što je javnosti bilo interesantno u tom predmetu, jeste da optužnicom nije bio obuhvaćen tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević, u vreme čijeg mandata je Vlada odlučila da hitno nabavi vakcine, ali koji je i zaustavio postupak.

Istina je i da ga je policija saslušala (u vreme kada je već bio bivši) kao i visoke funkcionere RFZO, ali ne i tadašnjeg premijera, koji je potpisao nalog za hitnu nabavku vakcina. Zanimljivo je i da eru intenzivnije najave raznih optužnica, otvara tada novi ministar zdravlja Zoran Stanković, koji je u avgustu 2011. tvrdio da će u narednih mesec dana istraga o nabavci vakcina biti završena.

Većina osumnjičenih pritvorena je krajem septembra, a optužnicu su dobili tek početkom februara naredne godine, iako su o sadržaju tog dokumenta mediji obavešteni mesec dana ranije, čak je i detalje u intervjuima iznosio i tadašnji tužilac za organizovani kriminal Miljko Radosavljević. Osumnjičeni su iz pritvora pušteni tek u maju 2012. nakon okončanog drugog kruga predsedničkih izbora, a nekoliko dana kasnije, na prvom ročištu, tužilac je odustao od nekih stavki iz optužnice i oglasio se nenadležnim, na osnovu čega je predmet “spušten” na Više javno tužilaštvo a suđenje iz Specijalnog premešteno u Viši sud.

Regulisano tržište lekova

Regulacija tržišta lekova u Srbiji usklađena je sa evropskim i svetskim pravilima, pa tako proizvođač ne može da vrši prodaju lekova u drugoj zemlji ako u njoj nema otvoreno predstavništvo ili zastupnika. Takođe, predstavništvo ne može da vrši distribuciju lekova, već za to mora da angažuje firmu registrovanu za taj deo posla. U ovom slučaju, firma Detap je bila Novratisov zastupnik u Srbiji, ali bez distributerskih prava. Istovremeno, bila je i zastupnik Imunološkog zavoda Hrvatske, koji je ta prava švajcarske kompanije imao za Zapadni Balkan, a Jugohemija je angažovana kao domaća distributerska kuća.

Pavićević: Tužiću državu’]

– Tužiću državu zbog neosnovanog pritvora u kome sam proveo osam meseci, šest dana i 17 sati. Posledice je osetila moja porodica, deca, prema njima imam obavezu, ali i prema firmi koja je nakon godina i godina uspešnog rada sada uništena, inopartneri su tokom višegodišnjeg progona otkazali svoja zastupstva, ne žele da sarađuju sa inkriminisanim firmama. I ja bih na njihovom mestu isto postupio. Ali, posle svega, ostaje mi dilema: kako je moguće da u istom tužilaštvu u kome se čitav proces odvijao, tužioci imaju dva dijametralno suprotna stava o jednom predmetu. Pitam se, ko sudi, zakon ili je to prepušteno ljudskoj volji – kaže za Danas LJubodrag Pavićević.