Foto: Fonet/Božidar PetrovićŽalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove, kojim je predsedavao sudija Teodor Meron, danas je saslušalo usmenu argumentaciju žalbe koju je Tužilaštvo uložilo na oslobađajuću presudu u postupku protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koju je 31. marta 2016. izreklo Pretresno veće Tribunala.
Tužilaštvo je zahtevalo da Žalbeno vijeće preinači presudu Pretresnog veća i proglasi Šešelja krivim u skladu s optužbama i shodno tome mu izrekne kaznu, ili, alternativno, da naloži ponavljanje suđenja.
U svom podnesku respondenta dostavljenom pre pretresa, Vojislav Šešelj je tvrdio da žalbu Tužilaštva treba odbaciti u celosti.
Šešelj – koji se opredelio da se sam zastupa – nije bio prisutan na žalbenom pretresu.
U svom podnesku respondenta dostavljenom pre pretresa, Šešelj je naveo da nema nameru da prisustvuje žalbenom pretresu, pa je sud imenovao Kolin Ran za branioca u pripravnosti da bi tokom žalbenog pretresa zaštitila njegove proceduralne interese.
Većinom glasova, Haški tribunal je 31. marta 2016. godine, oslobodio Šešelja krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993.
Tužilaštvo, kako je rekao Meron, iznelo je dve žalbene osnove u kojima tvrdi da je pretresno veće načinilo pravnu grešku jer nije iznelo obrazloženo mišljenje i da je načinilo činjeničnu grešku jer je izreklo oslobađajuću presudu Šešelju, preneo je RSE.
Predstavnik Tužilaštva Matijas Markusen na početku izlaganja je rekao da presuda ne zadovoljava kritetijume MKSJ i da mora biti poništena.
„Ne može se dopustiti da ostane na snazi takva kakva je sada“, istakao je Markusen.
„Prvostepeno veće nije analiziralo sve dokaze“, obrazložio je stav Tužilaštva.
„Jedna stvar nedostaje presudi. Propust da se uopšte i prihvati postojanje dokaza o krivičnim delima deportacije i prislnog premeštanja. To se ne može naći nigde u prvostepenoj presudi“, naveo je predstavnik tužilaštva naveveši da su desetine hiljada ljudi prisilno proterani sa područja na kojima su živeli.
„Pothranjivao je strah Srba da su ugroženi, pozivao je na osvetu za ranije zločine, a obećao je i da će poteći reke krvi ako BiH proglasi nezavisnost. Te izjave i drugi dokazi o Šešeljevoj nameri, sasvim je jasno da je trebalo da budu uzeti u obzir prilikom utvrđivanja da li je on delio zajednički zločinački cilj da se nesrpsko stanovništvo prisilno ukolni činjenjem zločina. Ali, to nije uzeto u obzir“, rekao je Markusen.
On je naveo i da dokazi u spisu pokazuju da se Šešelj lično zalagao za proterivanje čitavih autobusa nesrba sa područja koje je smatrao srpskim kako bi se promenio demografski sastav.
Markusen je citirao i, kako je naveo, Šešeljevu izjavu o Hrvatima u Srbiji. „Možda će biti najbolje rešenje, kada toliko žele Hrvate, da jednostivano sa njima posedaju u autobuse, pa u Zagreb“.
Sudija Meron je predstavnika tužilaštva pitao da li može da se pozove na neke od konkretnih govora, u Vukovaru ili u Hrtkovcima, na šta je Markusen rekao da se to navodi u podnesku. On je naveo i da je nakon govora došlo do porasta krivičnih dela i zastrašivanja i da to jasno pokazuje vezu između govora i dela izvršenih nad hrvatskim stanovništvom.
„Ukoliko presuda ostane na snazi, to neće biti uvreda samo za svedoke krivičnih dela, već će ozbiljno potkopati kredibilitet i nasleđe MKSJ i MIKT. Čitava presuda je toliko manjkava da mora da se poništi, a oslobađajuća presuda da se preinači“, zaključio je predstavnik Tužilaštva Matijas Markusen.
Šešelj ima priliku da odgovori na usmene argumente Tužilaštva u roku od 10 dana od trenutka kada primi transkript pretresa po žalbi na srpskom jeziku. Tužilaštvo, potom, ima pravo na repliku u roku od pet dana od prijema eventualnog Šešeljevog pismenog odgovora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
