Tužilaštvo protiv Karadžićevog zahteva za odštetu

Tužilaštvo, u odgovoru na Karadžićev zahtev, koji je objavio Tribunal, navodi da ta institucija nema obavezu da se bavi utvrđivanjem kršenja prava nekadašnjeg predsednika Republike Srpske, pošto nije direktno učestvovala u hapšenju, pa ni u kršenju njegovih prava.

Karadžić i ne povezuje Tribunal i njegove organe sa kršenjem prava koja ističe, niti činjenicama potkrepljuje tvrdnje da je uhapšen 18. jula 2008. godine, a ne tri dana kasnije – 21. jula, kako su saopštile srpske vlasti, naglašava Tužilaštvo i predlaže da se njegov zahtev odbije kao neosnovan. Tužilaštvo ističe da stoga nema opravdanja ni da se saslušavaju svedoci povodom nezakonitog hapšenja niti da Tribunal Karadžiću, posle eventualnog utvrđivanja da je bilo povrede prava, dosudi odštetu ili ublaži kaznu.

Karadžić je podneskom od 5. avgusta zatražio od sudskog veća da utvrdi povredu njegovih prava prilikom hapšenja u julu prošle godine u Beogradu i da mu dosudi odgovarajuću odštetu ili da mu ublaži kaznu. On tvrdi da je uhapšen 18. jula tokom vožnje u gradskom prevozu i da je tri dana držan na nepoznatom mestu bez obaveštenja o razlozima hapšenja i koje su optužbe protiv njega. Pored toga, smatra da su mu prava prekršena i što je pred istražnog sudiju izveden tek 22. jula u ranim jutarnjim časovima, a, prema srpskim zakonima, zakonski rok je 48 sati od hapšenja. Karadžić tvrdi i da se muškarci koji su ga lišili slobode nisu legitimisali, niti su ga obavestili o razlozima hapšenja, već su ga sproveli na lokaciju na kojoj je držan tri dana u tajnosti, bez prava da telefonira i obavesti najbliže o hapšenju.

Pozivajući se na niz konvencija o ljudskim pravima, ali i na proceduru Haškog tribunala, Karadžić je od suda tražio da utvrdi povredu njegovih prava na obaveštenje o razlozima hapšenja i prava da vidi istražnog sudiju i da, po potrebi, obavi saslušanja svedoka i izvede druge dokaze. Karadžić je zvanično uhapšen 21. jula prošle godine.