Foto: Z. Miladinović/DanasViše javno tužilaštvo u Nišu pokrenulo je predistražni postupak povodom prijavljivanja silovanja u kafiću u Nišu, a od epiloga te provere zavisiće da li će se baviti i time da li je ono lažno prijavljeno, kako je policija obavestila javnost, potvrđeno je za Danas u Višem javnom tužilaštvu.
„Formirani predmet je u fazi predistražnog postupka u okviru koga se preduzimaju dokazne radnje u pravcu krivičnog dela silovanje iz člana 178 stav 1 Krivičnog zakonika. Krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334 Krivičnog zakonika nije predmet konkretnog postupka, niti je naloženo podnošenje krivične prijave u pravcu tog krivičnog dela. U zavisnosti od rezultata naloženih dokaznih radnji, biće opredeljen i dalji radi tužilaštva“, navelo je VJT u odgovoru Danasu.
U tužilaštvu su kazali da je, po njegovom nalogu, izvršen uviđaj stana oštećene, ugostiteljskog objekta koji je oštećena označila kao mesto izvršenja krivičnog dela, kao i sačinjavanje i dostavljanje kriminalističko – tehničke dokumentacije.
Takođe, obavljen je telesni pregled oštećene, izuzeti predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz u postupku, uzeti biološki uzorci i naložena potrebna veštačenja, rekli su oni.
Prema dostupnim podacima, devojka iz Leskovca (29) prijavila je niškoj Policijskoj upravi 30. decembra prošle godine u večernjim časovima da su je u toaletu kafića u centru grada silovala četvorica mladića, a potom menjala iskaze, te pre poligrafskog ispitivanja policiji dala izjavu da je silovanje lažno prijavila.
Policija je pet dana zvanično ćutala o slučaju, a za to vreme u medijima i na društvenim mrežama objavljivane su nezvanične informacije, u kojima je između ostalog bilo spekulacija, kao i protivurečnih “saznanja” o okolnostima navodnog silovanja.
Koordinatorka Centra: Postupanje insitucija u ovom slučaju nas je vratilo deset godina unazad
Centar za devojke, organizacije koja pruža podršku i osnažuje devojke, žene i decu, zatražio je danas od Zaštitinika građana da preispita postupanje niških policijskih službenika u ovom slučaju.
Centar je ispred Višeg javnog tužilaštva organizovao uličnu akciju “Silovanje je zločin”, kako bi između ostalog upozorio na problem u postupanju policije, neadekvatno kažnjavanje i ponovnu viktimizaciju i traumatizaciju žrtava.
Aktivistinje i aktivisti Centra nosili su transparente sa natpisima “Stop nasilju nad devojkama i ženama”, “Silovanje je zločin bez povoda”, “Doživotne kazne za silovanje maloletnika/ca”, “Maksimalne kazne za silovatelje”, “Sekundarna viktimizacija je praksa u institucijama u Srbiji” i “Čemu služi poligraf u Nišu?”.
“Ovaj slučaj nas je vratio verovatno deset godina unazad. Žrtve su i do sada teško i retko prijavljivale silovanje, a posle ovakvog postupanja nadležnih i sekundarne viktimizacije one će to činiti još ređe. Okupićemo se i sledeće sedmice ukoliko od tužilaštva ne dobijamo informaciju o tome šta je utvrđeno i šta će se preduzeti”, rekla je koordinatorka Centra za devojke Tatjana Nikolić.
Ona je kazala da Centar traži od VJT da javnosti saopšti “koliko puta, na koji način i koliko dugo” je devojka davala iskaze policijskim službenicima i da li su ti službenici “bili nadležni za obavljanje tog posla”.
“Postavljamo pitanje – zbog čega je korišćen poligraf tokom davanja iskaza i da li je devojka sama tražila da mu bude povrgnuta ili su ga inicirali policijski službenici, kao i da li je VJT obavešteno o nameri da se koristi poligraf pre nego što je ispitivanje sprovedeno. Skrećemo pažnju i da poligraf nije pouzdano sredstvo ispitivanja istinitosti iskaza”, rekla je ona.
Nikolić je kazala da višesatno i ponovno ispitivanje osobe, posebno ukoliko je ispituje više službenih lica, a ona pritom pokazuju “ nepoverenje, sumnju i diskriminatorske stavove prema žrtvi”, može dovesti do povlačenja iskaza, kako bi se izbeglo ponovno prolaženje kroz traumu.
“Osim toga, žrtve iskaz mogu povući i u slučaju da su ucenjene ili da im je prećeno, kao i u situacijama kada zbog specifičnog stanja u kojem se nalaze – stanja nesvesnosti ili uticaja alkohola i psihoaktivnih supstanci, nisu zapamtile detalje koji se od njih traže dok daju iskaz”, rekla je Nikolić.
Ona je dodala da Centar traži da se ispita na koji način i iz kojih izvora su mediji dobijali, često nepodudarne informacije o slučaju pre zvaničnog saopštenja policije, unoseći na taj način “pometnju, strah i paniku među građanke Niša i remeteći tok istrage”.
Policija u istom danu saopštila da prikuplja podatke, a i da je prijava silovanja lažna
MUP Srbije je tek 5. januara pre podne objavio da su policijski službenici obavili razgovor sa devojkom, kao i uviđaj u ugostiteljskom objektu, koji je ona navela kao mesto događaja, te u njenom stanu gde je zatečena, i sa oba mesta “izuzela predmete koji su poslati na veštačenje”.
Policija je, takođe, obavila razgovor sa zaposlenima u ugostiteljskom objektu, kao i sa osobama za koje postoje indicije da mogu biti povezane sa slučajem.
“Prikupljene informacije dostavljene su Višem javnom tužilaštvu u Nišu na dalju nadležnost”, navedeno je u saopštenju.
U još jednom saopštenju, istoga dana uveče, MUP je objavio da je niška policija, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom, a nakon detaljnih provera, utvrdila da je devojka iz Leskovca lažno prijavila da je silovana 30. decembra.
MUP je naveo da je devojka u razgovoru pre poligrafskog ispitivanja priznala policiji da je lažno optužila dvadesetdevetogodišnjeg muškarca za silovanje, kao i lažno navela mesta gde je navodno silovana.
“Apelujemo na medije i javnost da ne iznose neproverene informacije, jer na taj način ometaju rad policije i tužilaštva”, rekli su u MUP-u.
Više javno tužilaštvo je tada kratko saopštilo da radi na slučaju i proverava sve okolnosti.
Pritom je dodalo da je o slučaju obavešteno 30. decembra, a da se “događaj” (navodno silovanje, prim. aut.) desio pet dana ranije, 25. decembra, što je podatak koji se razlikuje od policijskog.
Mediji: Različiti datumi, mesta i učesnici navodnog silovanja
Mediji su, pak, od 31. decembra prošle godine, pozivajući se isključivo na nezvanične izvore, objavljivali različite datume navodnog grupnog silovanja- 25, 28. ili 30 decembar.
Prema navodima medija, devojka je nakon navodnog silovanja otišla do svog stana i najpre pozvala drugaricu, a potom Hitnu pomoć i policiju, prijavljujući da su to učinila četvorica muškaraca.
Devojka je navodno pred policijom davala različite iskaze u vezi sa mestom na kojem se dogodilo silovanje, te pominjala i kafić i stan, a saopštavala je i različit broj osoba koje su je napale, te navodila četvoricu ili jednog muškarca.
Mediji su izvestili i da u izveštaju doktora sudske medicine piše da “na genitalijama devojke nisu nađene povrede, ali da na telu jesu uočene modrice za koje se ne zna odakle potiču”.
Pisali su, takođe, da policija prilikom uviđaja u kafiću i u stanu devojke “nije našla materijalne dokaze”.
Mladić na koga je devojka ukazala u policiji je negirao delo i “pokazao poruku u kojoj mu je ona sama napisala da je silovana”.
Nakon saopštenja o lažnom prijavljivanju, u medijima je objavljeno da je devojka u policiji navodno kazala da je prijavljeni muškarac njen bivši emotivni partner kome je želela da se “osveti”, a da je u vreme prijavljivanja bila pod dejstvom alkohola.
Kakve su kazne za silovanje, a kakve za lažno prijavljivanje?
Krivični zakonik Srbije propisuje da „ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti a zna da to lice nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine“.
Ovaj zakonik predviđa za krivično delo silovanja kaznu zatvora od pet do 12 godina, a u sudskoj praksi ona je često na granici zakonskog minimuma.
Vlada Srbije je krajem prošle godine usvojila zaključak povodom inicijative predsednika Aleksandra Vučića za izmenu Krivičnog zakonika kojom bi se pooštrila kaznena politika u odnosu na krivična dela silovanja i nasilja u porodici.
Prema tom predlogu, zakonski raspon propisane kazne za silovanje trebalo bude od pet do 20 godina zatvora, a postojala bi mogućnost izricanja kazne doživotnog zatvora ukoliko je delo učinjeno prema maloletnoj osobi.
Peticiju u kojoj se traži obaveštavanje javnosti o slučaju potpisalo 35.000 građana
U očekivanju zvaničnih informacija policije i tužilaštva o ovom slučaju, niška inicijativa Kreni-Promeni pokrenula je 5. januara onlajn peticiju “Ne ćutimo na silovanje u Nišu”, koju je do danas potpisalo oko 35.000 građana.
U peticiji se traži od nadležnih institucija da obaveste javnost o slučaju prijavljenog grupnog silovanja devojke u kafiću u centru Niša.
U njoj se navodi da pet dana od prijavljivanja događaja niškoj policiji “nema naznaka da se ovaj slučaj adekvatno rešava”, a da se usled nedostatka informacija ostavlja prostor za osećaj nesigurnosti i među građanima širi panika.
“U ime Nišlijki i Nišlija, ali i svih građana Srbije, kao i u ime svih žena koje se konstantno osećaju nesigurno onog trenutka kada kroče na ulicu, od tužilaštva i niške policije zahtevamo hitnu reakciju i adekvatno obaveštavanje javnosti o ovom slučaju”, navodi se u peticiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
