Tužilaštvo Haškog tribunala i odbrane oficira bivše JNA Mileta Mrkšića i Veselina Šljivančanina podneli su sudu žalbe na presudu kojom je Mrkšić osuđen na 20 godina, a Šljivančanin na pet godina zatvora zbog učešća u mučenju i ubistvu hrvatskih zarobljenika u Vukovaru 1991.
Tužilaštvo se nije žalilo na presudu kojom je trećeoptuženi Miroslav Radić oslobođen krivice.

Tužilaštvo Haškog tribunala i odbrane oficira bivše JNA Mileta Mrkšića i Veselina Šljivančanina podneli su sudu žalbe na presudu kojom je Mrkšić osuđen na 20 godina, a Šljivančanin na pet godina zatvora zbog učešća u mučenju i ubistvu hrvatskih zarobljenika u Vukovaru 1991.
Tužilaštvo se nije žalilo na presudu kojom je trećeoptuženi Miroslav Radić oslobođen krivice. U žalbi tužioci tvrde da je sudsko veće pogrešilo kada je utvrdilo da se 194 žrtve streljane na farmi Ovčara u novembru 1991. godine ne mogu nazvati civilnim i oslobodilo Mrkšića i Šljivančanina krivice za ubistvo kao zločina protiv čovečnosti. Mrkšić je osuđen za pomaganje i podržavanje mučenja i ubistva zarobljenika, a Šljivančanin za pomaganje mučenja.
Tužioci u žalbi traže da i Šljivančanin bude proglašen krivim za pomaganje ubistva. Kazne izrečene Šljivančaninu i Mrkšiću, kancelarija Karle del Ponte ocenjuje kao „neprimereno“ niske i traži da one budu povećane.
Mrkšićeva odbrana u žalbi navodi da je prvostepenom presudom pogrešno utvrđena njegova komandna odgovornost u zoni farme Ovčara u trenutku kada je zločin počinjen. Prema braniocima, tadašnji komandant Prve gardijske brigade JNA Mrkšić je prethodno tu zonu prepustio 80. motorizovanoj brigadi JNA. Prema braniocima, sudsko veće je pogrešilo i pri utvrđivanju uloge Mrkšića u evakuaciji zarobljenika iz vukovarske bolnice, kao i u postavljanju Miroljuba Vujovića na čelo lokalne TO čiji su pripadnici počinili zločin na Ovčari.
Branioci Šljivančanina u žalbi navode da, nasuprot nalazu u presudi, on na dan zločina nije bio na Ovčari i da stoga nije mogao biti proglašen krivim za pomaganje u mučenju zarobljenika. Po žalbi, sudije su pogrešno, na osnovu nedovoljnih dokaza, zaključile da je Šljivančanin bio postavljen da komanduje evakuacijom. Odbrane Mrkšića i Šljivančanina traže da kazne budu umanjene. O žalbama tužilaštva i nepravosnažno osuđenih naknadno će biti vođena rasprava pred apelacionim većem Tribunala.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari