Tužilaštvo suda za zločine OVK: Odbaciti Tačijevu žalbu na produženje pritvora

Tači je optužen za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u pritvorima OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-99. Zajedno s Tačijem, optuženi su i Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi). Svi su u pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od novembra prošle godine.

Sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicolas Guillou) produžio je u julu optuženima pritvor za još dva meseca.

Svi optuženi su na tu odluku uložili žalbu, tražeći da ih apelaciono veće pusti na privremenu slobodu. Sve žalbe, osim Seljimijeve, podnete su sudu kao poverljivi dokumenti.

Tužioci su, s druge strane, zatražili da žalbe Tačija i saoptuženih budu odbačene kao neosnovane.

U odgovoru na Tačijevu žalbu, objavljenom na internet stranici suda, glavni tužilac Džek Smit (Jack Smith) naglasio je da je sudija Giju ispravno zaključio da još postoji rizik da bi Tači mogao pobeći, opstruisati proces i zastrašivati svedoke ili ponoviti krivično delo, ako bi bio pušten na privremenu slobodu.

Po tužiocu, sudija Giju nije počinio grešku ni kada je utvrdio da ne postoje uslovi koji bi umanjili tek rizike, čak i ako bi Tači bio pušten u jednu od dve „treće zemlje“ koje su sudu dale garanciju da bi ga prihvatile.

Nasuprot Tačijevoj odbrani, tužilaštvo je u podnesku istaklo i da je sudija Giju, stoga, s pravom odbio da zatraži dodatno izašnjavanje tih „trećih zemalja“ o uslovima pod kojim bi one prihvatile Tačija.

Tači je prethodno tražio da bude pušten u jednu od dve države, koje su sudu dale garancije, i da tamo bude u kućnom pritvoru pod uslovima koje odredi sud.

Ta država je finansijer suda (contributing country) i članica NATO, precizirao je Tači u zahtevu.

Po zvaničnim podacima, sud, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, finansijski podržavaju: Kanada, Norveška, Švajcarska, Turska i SAD. Jedino Švajcarska nije članica NATO.

Odluku o žalbama Tačija i saoptuženih doneće apelaciono veće predsedavajuće Mišel Pikar (Michele Picard) iz Francuske u kojem su još sudije Emilio Gati (Gatti) iz Italije i Nina Jorgensen iz Norveške.

Sastav veća odredila je predsednica suda Ekaterina Trendafilova.

Tačijeva odbrana unapred je tražila da Trendafilova samu sebe isključi iz imenovanja apelacionog veća zbog navodne pristrasnosti, što je predsednica suda odbila.

Branilac Greg Kiho (Gregg Kehoe) sugerisao je da je predsednica Trendafilova namerno iz apelacionog veća izostavila nemačkog sudiju Kaja Ambosa (Kai), a ona je tu tvrdnju odbacila kao neutemeljenu.

Sudija Ambos je, u aprilu ove godine, bio član apelacionog veća koje je odbilo prethodnu Tačijevu žalbu na produženje pritvora.

Iako se složio sa odlukom većine da Tačiju uskrate uslovnu slobodu, sudija Ambos je, u izdvojenom mišljenju, tada ukazao da bi ponuda „treće države“ da prihvati optuženog „mogla biti važan, a možda i odlučujući faktor“ pri donošenju odluke o zahtevu za puštanje iz pritvora.

Takva konkretna i precizna ponuda „treće države“ u „budućim slučajevima“, po sudiji Ambosu, „mogla bi biti snažan argument u korist puštanja na uslovnu slobodu“.

Optužnica Tačija (53), Veseljija (54), Seljimija (50) i Krasnićija (70) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su u 10 tačaka za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Četvorica optuženih uhapšena su na Kosovu 4. i 5. novembra prošle godine.

U prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, svi su izjavili da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tužilaštvo je najavilo da će za početak sudjenja biti spremno u januaru iduće godine, a branioci traže da proces ne počne pre polovine 2022.