Tužilaštvo traži da se kao dokaz izvedu prisluškivani razgovori i SMS poruke

Grupa na čelu sa Miroslavom Terzićem optužena je za organizovanje lanca prostitucije od sredine marta 2019. godine, u kojem je bilo tridesetak devojaka. Prema optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal, zaštitu je devojkama pružao jedan policajac. Usluge su reklamirali putem internet oglasa na koje su se zainteresovani klijenti odazivali.

Optuženi su Miroslav Terzić, Vladimir Ðorđević, Vukan Petrović, Tatjana Lukić, Saša Nikolić, Marko Radomirović, Sreten Dučić i Tamara Hafizović.

Prvookrivljeni Terzić, kome je određen kućni pritvor uz sat vremena šetnje dnevno, obratio se na početku suđenja veću sa objašnjenjem da je prekršio ovu meru zbog odlaska kod zubara.

Predsedavajuća veća Slađana Marković ga je upozorila da je kršenje mere kućnog pritvora dozvoljeno jedino u slučajevima hitne medicinske intervencije, objasnivši da odlazak kod zubara to nije. Ona je rekla da je ovo treći put da prvookrivljeni krši meru kućnog pritvora, te da će ukoliko ovo ponovi, biti vraćen u pritvor.

Oba svedoka koja su danas saslušana negirala su korišćenje seksualnih usluga.

Svedok Zoran Mladenović istakao je da ne poznaje okrivljene, a na pitanje da li je 28.9.2019. godine pozvao broj iz oglasa za masažu i slične usluge odgovorio je da je on „siromašan, pošten čovek“. Predsedavajuća veća upitala ga je da li su Marija Stanković i izvesna Mina došle u njegov stan nakon što je pozvao telefonski broj iz oglasa u kom se nudila masaža, a Mladenović je sve negirao tvrdeći da nema ni mobilni telefon, kao ni kompjuter ni televizor.

„Ništa mi nije jasno i još me sud ponižava“, kaže Mladenović, na šta mu je predsedavajuća veća zapretila kažnjavanjem zbog neprimerenog ponašanja.

Drugi svedok Ramadan Fejzulov takođe je rekao da ne poznaje okrivljene, a potom je upitan za pojašnjenje događaja u hotelu Bela ruža u kome su, osim njega, učestvovali i Sabedin Buzoli i dve anonimne devojke.

„Sa Sabedinom sam se sreo u Beloj ruži, on se vratio iz Nemačke i pitao me da odemo na kafu, taj hotel se nalazi 500 metara od moje kuće. Posle petnaest minuta pojavile su se dve dame. Sabedin je rekao da idemo gore gde se nalaze sobe, ja nisam znao šta se tu dešava“, objašnjava svedok i dodaje da je Buzoli sa jednom od devojaka otišao u sobu, a da je on sa drugom stajao u hodniku i pričao.

U nastavku svedočenja bilo je nedoslednosti u izjavi ovog svedoka. Fejzulov je kasnije rekao da je sa drugom devojkom bio u sobi, ali da sa njom nije imao nikakav kontakt, već su samo pričali i “pili sokić”. Potom je pomenuo da su vrata sobe bila odškrinuta.

„Inspektori su naišli, naredili nam da stavimo ruke na zid, spustili nas niz stepenice i odveli u policijsku stanicu u 29. novembar u pola noći“, priča svedok i tvrdi da nije znao da će se devojke pojaviti u kafiću hotela, ali da je Buzoli u jednom trenutku ustao da obavi telefonski razgovor. On je tokom svedočenja pomenuo i da je prostitucija u Nemačkoj legalizovana, te da je Buzoli koji je došao iz Nemačke možda pomislio da je to slučaj i u Srbiji.

Jelena Damjanović, braniteljka okrivljenog Đorđevića, upitala je ovog svedoka da li je protiv njega i Buzolija pokrenut postupak, na šta je on odgovorio da nije, ali da je platio kaznu od pet hiljada dinara sudiji za prekršaje za koju ne zna da li je izrečena njemu ili Buzoliju.

Upitan da li je Buzoli devojci sa kojom je bio u sobi dao nekakav novac, svedok je istakao da zna da su kod nje našli oko dvesta evra, ali da ne zna poreklo tog novca.

Dejan Miletić, zastupnik optužbe Tužilaštva za organizovani kriminal, zatražio je od suda da se u dokazni materijal uvrste transkripti razgovora i SMS poruke između okrivljenih i klijenata iz 30. marta 2020. godine.

Suđenje će biti nastavljeno 20. decembra saslušanjem još četvoro svedoka.

Pretres

Policija je prilikom pretresa stanova koje su optuženi koristili pronašla veću sumu novca, 176 mobilnih telefona, 12 laptopova, dokumentaciju o klijentima, narkotike i municiju.

Tri postupka

Suđenje je na početku obuhvatalo dvadeset dvoje optuženih, ali je potom razdvojeno na tri postupka, pri čemu je ostalih četrnaestoro članova grupe odlukom Apelacionog suda osuđeno na zatvorske kazne od sedam meseci do tri godine zatvora i novčane kazne od trideset hiljada do dvesta pedeset hiljada dinara, dok je nekoliko članova osuđeno na kućni pritvor.