Tužilaštvo u ozbiljnom problemu: Ukoliko se za tačno mesec dana ne podigne optužnica za ubistvo Danke Ilić osumnjičeni izlaze na slobodu

Ovo znači da će se osumnjičeni 4. oktobra, za ravno mesec dana, naći na slobodi ukoliko Više javno tužilaštvo u Zaječaru ne podigne optužnicu.

Tih desetak dana krajem marta i početkom aprila, sve do hapšenja osumnjičenih, cela Srbija je pratila šta se dešava sa nestankom devojčice. Potraga je bila obimna. Devojčicu su tražili svi — policija, Žandarmerija, UKP, vatrogasci, lovci, meštani, a prvi put je aktiviran i sistem „PRONAĐI ME“ ali bez uspeha.

Potragu je pratila i ogromna medijska zainteresovanost. Više je bilo dezinformacija nego istinitih informacija, a za to su pre svega zaslužni tabloidi, koji su ovu tragediju iskoristili na najnečovečniji način. Naslovi su bili, blago rečeno, skandalozni, prekršeno je niz zakona i novinarskih načela, što je u mnogome ometalo istragu.

Prvi znak da će istraga otići u pogrešnom pravcu bilo je skoro svakodnevno obilaženje terena tadašnjeg ministra policije Bratislava Gašića. Iako su stručnjaci upozoravali da je postupajući tužilac onaj koji treba da bude rukovodilac istrage i da on treba da se oglašava, ukoliko smatra da to neće štetiti istrazi, javnost od tužilaštva nije mogla mnogo da čuje, ali je zato ministar redovno davao izjave za medije.

Načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić se tih dana takođe gotovo svakodnevno pojavljivao u medijima, kao neko ko je alfa i omega istrage i potrage za devojčicom.

On i majorka policije UKP-a Bojana Otović Pjanović su postali redovni gosti televizija sa nacionalnom frekvencijom i u jednom trenutku su više podsećali na TV lica nego na visokopozicionirane policijske službenike zadužene za ovako ozbiljan slučaj.

Hapšenje osumnjičenih

Iako se cela Srbija nadala da će devojčica biti pronađena, deset dana nakon potrage, predsednik Aleksandar Vučić je prvi objavio vest da je devojčica, nažalost, ubijena, i da su uhapšena dvojica osumnjičenih iz Bora. Ostaje do dan danas nejasno zbog čega je baš predsednik Republike bio taj koji je saopštio ovu vest, jer kao predsednik po slovu zakona nema nikakva ovlašćenja da se na bilo koji način meša u istrage.

Odmah nakon toga Bratislav Gašić je sazvao konferenciju za novinare na kojoj je izjavio da je devojčica ubijena, a da su dvojica osumnjičenih u potpunosti priznali krivično delo.

On je na konferenciji rekao da telo još uvek nije pronađeno, ali da je pitanje trenutka kada će biti. Iskoristio je priliku i da do detalja opiše na koji način su osumnjičeni izvršili ubistvo, osumnjičene je opisao kao izuzetno svirepe ljude bez trunke empatije i kajanja.

Gašić je dodao da su osumnjičeni radnici borskog vodovoda i da su 26. marta usmrtili devojčicu udarivši je službenim kolima, da su zatim telo ubacili u gepek i sakrili ga na obližnjoj deponiji. On se tada zahvalio načelniku UKP Ninoslavu Cmoliću, označivši ga kao najzaslužnijeg za rešavanje ovog slučaja, kao i ostalim pripadnicima policije.

Ono što je bilo upadljivo tokom konferencije za štampu je odsustvo postupajućeg tužioca, koji prema našim zakonima suvereno treba da vodi istragu

Početak sunovrata istrage

Pošto je ministar Gašić bio poprilično ubedljiv i samouveren na KZN, javnost je pomislila da je slučaj rešen, iako su svi zaboravili da osumnjičeni nije isto što i krivac i da su za sve tvrdnje koje je ministar izneo potrebni dokazi.

Prvi indikator da istraga ne ide u dobrom smeru bio je taj što telo devojčice nije pronađeno nakon hapšenja. Javnost se sa pravom pitala kako je to moguće, ako su osumnjičeni priznali zločin i rekli gde su ostavili telo.

Dani su prolazili, a telo nije pronađeno. Potraga se proširila na šire područje od mesta za koje se verovalo da je telo ostavljeno, ponovo je angažovan veliki broj pripadnika MUP-a, mehanizacije, ali rezultata nije bilo.

U međuvremenu su uhapšeni otac i rođeni brat osumnjičenog D.D. pod sumnjom da su osumnjičenima pomogli da sakriju telo, odnosno da telo prebace na drugu lokaciju.

Događaj koji je najverovatnije zapečatio istragu

Dva dana nakon hapšenja osumnjičenih, uhapšen je i brat osumnjičenog D.D, pod sumnjom da je pomogao osumnjičenima da se reše tela devojčice. Njemu je određeno zadržavanje do 48 časova.

Međutim, sutradan se MUP oglasio saopštenjem da je brat D. D. u toku noći preminuo u prostorijama PU Bor.

MUP je 7. aprila u zvaničnom saopštenju naveo da je osumnjičenom u ranim jutarnjim časovima „pozlilo“ i da je „uprkos pravovremenom reagovanju policijskih službenika i lekara Doma zdravlja u Boru, koji su pokušali reanimaciju, D.D. u 3.10 časova preminuo.“

U javnosti se odmah pojavila sumnja da je brat osumnjičenog preminuo prirodnom smrću, naročito nakon što je VJT u Zaječaru naložilo da Zavod za sudsku medicinu u Beogradu obavi obdukciju.

Nakon nekoliko dana, nedeljnik Radar je došao do saznanja da je obdukcija pokazala da je Dalibor Dragijević preminuo nasilnom smrću, što je u potpunoj suprotnosti sa saopštenjem koje je izdao MUP.

Ovu informaciju nije želeo da potvrdi MUP, a tužilaštvo u Zaječaru je saopštilo da su rezultati obdukcije stigli, ali da o detaljima rezultata ne mogu da govore. Zatim je VJT u Zaječaru podnelo zahtev Apelacionom tužilaštvu u Nišu da slučaj smrti brata D. D. preuzme neko drugo tužilaštvo. Određeno je da to bude VJT u Nišu.

Ovo tužilaštvo je formiralo predmet, poslalo Sektoru unutrašnje kontrole zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja i tu se stalo. Predmet je i dan danas u niškom tužilaštvu koje je odbilo da nam dostavi informaciju da li je tačno da u obdukcionom nalazu piše da je Dragijević preminuo nasilnom smrću, pod izgovorom da to može da ugrozi dalju istragu. „Danas“ je saznao da ono čak nije ni ocu preminulog poslalo rezultat obdukcije, iako on kao član porodice ima zakonsko pravo na to.

Iako predmet tavori u VJT u Nišu i ne postoji zvanična potvrda nasilne smrti Dragijevića, na osnovu svega što se doznalo, danas gotovo ne postoji osoba koja ne misli da je Dragijevića ubila policija prilikom uzimanja iskaza.

Da je ovo katastrofalan događaj za istragu, govorili su razni pravnici, advokati, ali i tužioci, naglašavajući da priznanja osumnjičenih koja su dali u policiji sada neće imati težinu i da će lako moći da promene iskaze.

Upravo to se i dogodilo.

Totalni obrt – oba osumnjičena promenila iskaz i negirala krivicu

Prilikom hapšenja, oba osumnjičena su priznala delo koje im se stavlja na teret. Međutim, priznanja data policiji nisu merodavna za sud.

Pred tužiocem je samo D.D. ponovo priznao delo, dok se S.J. branio ćutanjem.

Ipak, S.J. je 4. juna odlučio da iznese svoju odbranu pred tužilaštvom. On je prilikom saslušanja u tužilaštvu u potpunosti negirao krivično delo koje mu se stavlja na teret.

Zatim je 9. jula i drugi osumnjičeni zatražio da bude ponovo saslušan. D.D. je pred tužiocem u potpunosti promenio svoj iskaz i u potpunosti negirao krivicu.

Pre nego što su osumnjičeni promenili svoje iskaze, u medijima je izašla vest da ni na jednom predmetu koji je policija izuzela nije pronađen ni jedan biološki trag nestale devojčice.

Tužilaštvo je saslušalo i nekoliko svedoka, ali njihova svedočenja nisu bila od posebnog značaja za istragu.

Nakon tačno pet meseci VJT u Zaječaru praktično nema ni jedan dokaz

Saldo dosadašnje istrage je sledeći: Dva osumnjičena koja su u pritvoru pet meseci, a koja su negirala krivicu i protiv kojih nije pronađen ni jedan materijalni dokaz. Jedan osumnjičeni, koji je po svoj prilici preminuo nasilnom smrću u policijskoj stanici. Telo devojčice još uvek nije pronađeno, a za tako nešto postoje samo teorijske mogućnosti. Ne postoji ni jedan materijalni dokaz koji povezuje dvojicu osumnjičenih sa ubistvom devojčice, iako je prema rečima samog tužilaštva izveštačeno već na stotine predmeta koje je policija izuzela.

Kao slamku spasa, tužilaštvo sada navodi da se veštače određeni video snimci koje su zabeležile sigurnosne kamere.

Naša redakcija je uputila mejl sa pitanjima VJT u Zaječaru. Pitali smo tužilaštvo da li su do današnjeg dana, veštačenjem predmeta koji su izuzeti u vezi slučaja Danke Ilić, pronađeni DNK tragovi osumnjičenih ili oštećene i da li je ostalo još predmeta koji su izuzeti, a na koje se čekaju rezultati veštačenja?

U odgovoru tužilaštva piše da nema novih DNK veštačenja, da do sada nisu pronađeni DNK tragovi deteta Danke Ilić na predmetima koji su veštačeni, da su u toku veštačenja video zapisa sa sigurnosnih kamera, kao i da istraga još uvek nije završena.

Tužilaštvu je ostalo tačno mesec dana da podigne optužnicu ili će osumnjičeni morati biti pušteni na slobodu, a sa ovakvim „tankim“ dokazima to izgleda kao nemoguć poduhvat.

Ako rezimiramo ovih pet meseci istrage, nameću se dva zaključka: ili su nadležni napravili niz propusta koji su u potpunosti uništili istragu, ili je tužilaštvo uhapsilo pogrešne ljude, jer zaista je teško poverovati da su dva radnika vodovoda, bez ikakve kriminalne prošlosti, izvršili savršen zločin ne ostavivši za sobom ni jedan jedini trag.