Tužilaštvo zaštitilo Radoičića od pritvora, uticale Vučićeve garancije: Advokat Ivan Ninić za Danas

Pozivajući se na deo dokumenta, odnosno sadržaj rešenja Višeg suda u Beogradu, a koji je objavio Ninić na svom nalogu na društvenoj mreži „X“ (nekadašnji Tviter), na saslušanju pred javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu okrivljeni Milan Radoičić priznao je da je sa još nekoliko osoba učestvovao u krijumčarenju oružja kod mesta Banjska na Kosovu, prilikom čega je došlo do sukoba sa Kosovskom policijom i pogibije pet i ranjavanja još nekoliko osoba.

„Razmatrajući predlog tužioca za određivanje pritvora prema okrivljenom, sud je imao u vidu da je Radoičiću stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. i 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika u situaciju sa krivičnim delom učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i krivičnim delom teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi sa članom 278. stav 1. Krivičnog zakonika“, navodi se u delu objavljenog dokumenta.

Kako  stoji u rešenju Višeg suda kojim se Radoičiću izriče mera zabrane napuštanja teritorije Republike Srbije, sud je kao razlog za neizricanje mere pritvora uzeo u obzir to što okrivljeni „ima prijavljeno prebivalište u Beogradu“, da se „dobrovoljno odazvao na poziv policije“ i da je „sudu predao putnu ispravu, odnosno pasoš“.

Ljudima u 05h ujutro upadaju u stanove, hapse zbog komentara na društvenim mrežama i pritvaraju na 30 dana, zbog verbalnog delikta! Ukoliko bilo koji građanin bude u identičnoj situaciji kao Milan Radoičić, evo, može da se pozove na novu sudsku praksu Višeg suda u Beogradu 👇 pic.twitter.com/OVOw84yKF5

— Ivan Ninić (@INinic) October 4, 2023

Sud je iz navedenih razloga ocenio da okrivljeni ima „lične, porodične i imovinske interese koji ga pouzdano vezuju za mesto prebivališta i da radi otklanjanja opasnosti propisane odredbom člana 211. stav 1. tačka 1. ZKP nije neophodno prema okrivljenom primeniti pritvor kao najtežu meru“.

U tom članu ZKP-a se navodi da se pritvor može odrediti ako se okrivljeni „krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva“.

Ninić za Danas navodi da je pritvor vrlo restriktivna mera i određuje se u vrlo kontrolisanim uslovima, te da ne bi smeo da bude kazna, već mera koja ima za cilj ili da obezbedi prisustvo okrivljenog u toku istrage ili sudskog postupka ili da spreči da se utiče na svedoke, ponovi delo ili uznemiri javnost.

On ipak navodi da je kod slučaja Milana Radoičića u pitanju „veoma čudna i nesvakidašnja situacija“.

– Radoičić se tereti za više krivičnih dela u sticaju, a za jedno od tih dela je zaprećena kazna i do 12 godina zatvora. Činjenica je da je on priznao, a mi vidimo iz sadržaja rešenja sudije za prethodni postupak da je on priznao radnje izvršenja krivičnih dela, što ne znači da ne stoje razlozi za pritvor. Međutim, njemu je u ovom slučaju javni tužilac pomogao i praktično se javno tužilaštvo stavilo u funkciju branioca Radoičića i napravilo strategiju i formulu kako da Radoičić ne završi u pritvoru, ocenjuje sagovornik Danasa.

Ninić dodaje da je Tužilaštvo pomoglo sudu da pusti Radoičića iz pritvora, jer su predlogom tužilaštva u kojem nisu navedeni i drugi razlozi za pritvor kao što su – uticaj na svedoke i dokaze, uznemirenje javnosti i ponavljanje krivičnog dela sudu su praktično bile vezane ruke.

– Onog momenta kada tužilac nije dao druge razloge za pritvor, tog momenta sud nije mogao ni da odlučuje. Tako da je ova odluka, ovakva kakva jeste, formalno ispravna, ona zadovoljava svoju formu i ovde je formalno primenjeno pravilno „slovo zakona“ da on neće pobeći, kaže Ninić.

Advokat ukazuje i na jedan u nizu paradoksa kada je ovaj slučaj u pitanju.

– Garanciju da Radoičić neće nigde pobeći nije dao sam Radoičić, nego je dao predsednik države u javnim istupima i tako postao jemac da Radoičić neće pobeći. Vučić je taj koji je istupio i rekao da Radoičić nigde neće bežati i da će biti tu. Samo je izostalo da uz to kaže „moj prijatelj, moj saborac i moj izvršilac radova na severu Kosova“. Nakon toga, tužilaštvo daje predlog koji je paradoksalan i naravno da sud smatra da neće pobeći, jer je predsednik države tako rekao, a pravosuđu su vezane ruke. To je primer simbioze izvršne i sudske vlasti. Mi imamo sudsku vlast koja čeka instrukcije izvršne vlasti, šefa države, te po tome i postupa, kaže advokat.

Kako ukazuje, za vreme Vučićeve vlasti nije viđeno ovakvo uplitanje izvršne grane vlasti u sudsku.

– Imali smo slučaj sa Koluvijom, odnosno da ga je Vučić abolirao odgovornosti i opravdao njegovo puštanje iz pritvora. Ali, ovde imamo situaciju da predsednik države sabotira buduće sudske odluke u pretkrivičnom postupku, u najznačajnijoj fazi postupka. Vučić sabotira odluke suda najavom da Radoičić neće pobeći, te da on jemči za njega. Takvom odbranom i podrškom ne može da se pohvali nijedan prosečan građanin koji je u istoj ili situaciji kao Radoičić, ističe Ninić.

Sagovornik Danasa navodi da u analizu ovakve odluke suda treba uzeti prirodu i vrstu krivičnih dela, zaprećene kazne i ozbiljne posledice koje su nastupile, kako po pravni poredak i ugled Srbije, tako i po ljudske živote, štetne posledice koje su nastale i stepen uznemirenja javnosti, budući da javnost na ovaj način nije uznemirena sigurno poslednjih 15 godina“.

– Mene sve navedeno upućuje na zaključak da je sve ovo dogovoreno na nivou države, da je sam vrh države kreirao strategiju i odbrane i pretkrivičnog postupka protiv Radoičića i da je cilj da se simulira vođenje krivične istrage. Ako se Radoičiću stavlja na teret da je on u grupi izvršio ovo krivično delo, a ostali pripadnici grupe niti su identifikovani, niti su lišeni slobode, niti su saslušani, onda nije jasno kako Radoičić kao neko ko je priznao da je organizator grupe, može da bude na slobodi. To znači da on može da kontaminira dokaze, da utiče na tok postupka, da utiče na iskaze i izjave ostalih članova grupe koji nisu iz nekog razloga dostupni tužilaštvu, zato što verovatno nisu u punom obliku identifikovani – naglašava Ninić.

Ipak, kaže Ninić, jasno je i očigledno iz svih dosadašnjih postupaka i poteza da se radi o „bacanju prašine u oči javnosti“.

– Verovao sam da će Radoičić biti bar trideset dana u pritvoru zbog međunarodne zajednice, ali očigledno je on toliko značajan Vučiću i verovatno mu je toliko bitan da se ne uruši njegova kula od karata i piramida nesalomivog, kao državnika na koga niko ne može da utiče, ni američka administracija, ni Brisel. Njemu je jako bitna ta vizura i fokus građana u momentu kada kreće u predizbornu kampanju, zaključuje Ninić.

Ne postoji mogućnost za izručenje Radoičića

Izručenje Milana Radoičića vlastima na AP KiM ne postoji kao opcija, smatra Ninić.

– Vučić ne može da izruči Radoičića jer mi nemamo ni jedan pravni osnov za to. Ipak, treba da poštujemo i dostojanstvo države, odnosno Ustav i zakon, te da pokažemo neko dostojanstvo u međunarodnim odnosima. Mi nemamo okvir da izručimo Radoičića, ne priznajemo Kosovo i Metohiju kao državu, nemamo bilo kakav međunarodni sporazum sa Kosovom. Oni bi mogli samo da ga kidnapuju, a mi da ga „prodamo“. Nemamo nijedan osnov u smislu zaštite Radoičićevih ljudskih prava jer bismo izručenjem ponovo napravili presedan – kaže Ninić.

On ne isključuje opciju da je moguće da se donese neki lex specialis „koji će se odnositi samo na Radoičića“

– Ako Srbija bude u toj meri ugrožena da je u pitanju opstanak zemlje, tada skupštinska većina može lex specialisom da reši pitanje Radoičića, što bi takođe bilo vrlo upitno i vrlo problematično sa stanovišta i ljudskih prava i Ustava Srbije. Ipak, to je samo pretpostavka. Po postojećem okviru koji imamo, a to su Ustav i zakoni, mi nemamo instrumente da ga isporučimo – objašnjava Ninić.

Priština će, prema oceni sagovornika Danasa, deklarativno tražiti Radoičića sve vreme, što će postaviti kao uslov svih uslova, ali će isto tako znati da ne mogu da ga dobiju.

– I međunarodna zajednica će znati da bi sve norme međunarodnog prava bile prekršene kada bi Radoičić bio spakovan u avion i poslat u Prištinu. To se nije desilo ni sa jednim našim državljaninom. To je nemoguće, i formalno pravno i operativno – ističe Ninić.

Kako kaže, možda bi u perspektivi mogla da se promeni „klima“ ako bi Kosovo ušlo u međunarodne organizacije, te dobilo međunarodni pravni subjektivitet, odnosno postalo prepoznatljivije i postalo država u punom smislu te reči.

– Trenutno, Vučić ne samo da nema interes da ga izruči, nego on kao predsednik države i država Srbija nemaju ni jedan jedini osnov da to urade. To je karta na koju Vučić igra. Pošto nećemo imati efektivnu istragu, nećemo imati rezultate iste, nećemo imati ozbiljne posledice po Radoičića i celu tu grupu, mi ćemo imati ozbiljne pritiske međunarodne zajednice. Tada će se na Vučića sve ovo srušiti, doći će na naplatu sve ovo, jer će Priština uz pomoć velikih sila imati očekivanja da Kosovo zaokruži državnost. Najveću cenu platiće Srbi na severu Kosova, zaključuje advokat Ivan Ninić.

Koluvija i Radoičić srce ovog sistema

Ninić objašnjava da je svaki slučaj „specifikum“, te da svaki ima neku svoju bitnu karakteristiku po čemu se izdvaja od drugog. Ipak, trenutno u Srbiji postoje dva koja imaju bitnu glavnu osobinu – slučaj Banjska i Jovanjica.

– Što se tiče Jovanjice, tu je direktno inkorporiran vrh države i to je jedan specifičan predmet, možda i najznačajniji. Sve ono što važi u drugim slučajevima, to ne važi za Jovanjicu. Ipak, mi sada, pored Jovanjice, dobijamo slučaj Banjske i Radoičića koji je par exelans politički slučaj i koji bez obzira na posledice koje su dole nastupile, direktno targetira vrh države i direktno na međunarodnom planu uvezuje državu Srbiju i njene najviše organe sa ovim događajem – naglašava advokat.

On ističe da zbog toga država traži način da zadovolji i interes međunarodne zajednice, očekivanja javnosti, ali i da ne izgubi glasove.

– Kada govorimo o Koluviji i Radoičiću, oni su srce ovog sistema, svako na svoj način. Oni imaju čvrsto vezivno tkivo sa režimom i vrhom države, zbog čega sad procenjuju da li je u interesu da budu i koliko u pritvoru kako bi se zadovoljila forma i privid neke samostalnosti i nezavisnosti pravosudne grane vlasti i vladavine prava – kaže sagovornik Danasa, dodajući da je kod slučajeva Jovanjica i Banjska glavno pitanje kako da Vučić iz toga izađe neoštećen, odnosno kako da se to ne odrazi na njegove glasače i ukupan broj glasova koji će osvojiti na narednim izborima.