Tužioci najavili 327 svedoka protiv Tačija, odbrana tvrdi da suđenje ne može početi ni 2022.

Zajedno sa Tačijem, optuženi su Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi).

Optužnica Tačija (53), Veseljija (54), Seljimija (50) i Krasnićija (70) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Kako se čulo na današnjoj raspravi u stanju u postupku, većina svedoka sa prelimarnog spiska, koji su tužioci dostavili braniocima optuženih, iskaz će dati uživo u sudnici.

Izjave pedesetak svedoka, tužioci planiraju da u dokaze uvedu u pisanom obliku.

Veseljijev zastupnik Ben Emerson (Emmerson) upozorio je da to znači da suđenje „ne može početi tokom 2022. godine“ zbog velikog broja svedoka o čijim će iskazima odbrana morati da sprovede istragu.

Emerson je upozorio da će suđenje, zbog velikog broja svedoka, „trajati 3,5 godine“.

Tužilaštvo je ranije tvrdilo da će za početak suđenja biti spremno u januaru iduće godine, a branioci traže da proces ne počne pre polovine 2022.

Pretprocesni podnesak, u kojem će detaljno opisati dokazni postupak protiv optuženih, tužioci nameravaju da predaju 17. decembra, ako im sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicolas Guillou) to dozvoli.

Od sudije Gijua, tužioci su ponovo zatražili da rok za obelodanjivanje dokaza odbrani produži do 31. januara iduće godine.

Taj zahtev, kao i dosadašnji pristup tužilaca obelodanjivanju dokaza, naišao je na žestoke kritike branilaca.

Tačijev zastupnik Greg Kiho (Gregg Kehoe) rekao je da je „šokiran neefikasnošću tužilaštva“.

„Naši klijenti su u pritvoru od prošlog novembra, a tužioci od vas traže još vremena za obelodanjivanje dokaza. Kada će se to završiti? Vi dajete naloge, tužioci ih ne poštuju, a hteli su da suđenje počne ove godine“, rekao je sudiji Kiho.

Tačijev branilac je upozorio da je odlaganje „na štetu optuženih“ i zatražio je da sudija Giju naredi tužiocima da okončaju obelodanjivanje dokaza.

Još oštriji bio je Veseljijev branilac Emerson koji je tužioce optužio da sve vreme „lažu“, a sudiji Gijuu prebacio da to toleriše.

„Lagali su vas kada su tvrdili da suđenje može početi u junu ove godine, a mi smo upozoravali da realno ne može da počne pre kraja godine. To je bila njihova laž, a nas su optužili da vas obmanjujemo“, naglasio je Emerson.

On je tvrdio da tužioci odugovlačenjem prikrivaju da nemaju dokaze protiv optuženih koje time neosnovano drže u pritvoru godinu dana.

Povišenim tonom, na čiju ga je nepristojnost sudija Giju nekoliko puta upozorio, Emerson je tvrdio da je sam sud zasnovan na „groznim i apsurdnim optužbama o trgovini organima“ iz „pseudo-istrage“ izvestioca Saveta Evrope Dika Martija (Dick Marty).

Dok ga je sudija Giju pozivao da se drži teme, Veseljijev branilac je kazao da su te optužbe „lažne i izmišljene od svedoka koje je podmetnula srpska služba bezbednosti, kao što se pokazalo na suđenju Ramušu Haradinaju“.

Emerson je bio branilac Haradinaja, koga je Haški tribunal dva puta oslobodio optužbi za ratne zločine na Kosovu.

„Optužba nema dokaze za tu tvrdnju (o trgovini organima). Ovaj sud je utemeljen na laži i gomili gluposti“, tvrdio je Veseljijev advokat, uprkos ponovljenim upozorenjima sudije.

Emerson je rekao i da u izjavama svedoka optužbe, koje je pregledao, nema dokaza da je Veselji počinio, podsticao, ni pomagao zločine za koje je optužen.

Tužioci su, po britanskom advokatu, usled nedostatka dokaza protiv optuženih „proglasili OVK za zločinačko udruženje“, sasvim suprotno rečima glavnog tužioca Džeka Smita (Jack Smith) da „ne optužuje ni OVK, ni rat koji je vodila za nezavisnost“ Kosova.

„Upravo se sa time sada suočavamo. Nema dokaza protiv Veseljija, tužilaštvo nastoji da kreira dokaze da je OVK zločinački poduhvat“, tvrdio je Emerson.

Rekao je da su tužioci „u panici da opravdaju hapšenje optuženih pre nego što su prikupili dokaze protiv njih“.

Emerson je tvrdio i da su optuženi uhapšeni zato što su bili „uspešni političari…koji simbolizuju OVK“.

Sud, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, Emerson je kritikovao kao „jednonacionalni, osnovan da sudi Albancima“, za razliku od Haškog tribunala koji je „sve Srbe osudio“ za zločine na Kosovu, a „Albance oslobodio ili osudio na minorne kazne“.

Sugerisao je da sud i tužilaštvo stvaraju „lažnu ravnotežu između Miloševićeve genocidne politike da sve Albance protera s Kosova i narodnog otpora Albanaca“.

Tužiteljka Loson odbacila je Emersonove optužbe kao „potpune neprimerene i netačne“.

„Veseljijev branilac je posegnuo za neosnovanim i činjenično netačnim optužbama i namerno pogrešnim tumačenjima, verovatno zbog pažnje medija“, kazala je Loson.

Emersonove „često lažne“ tvrdnje ne služe ni odbrani, ni sudu, upozorila je tužiteljka, a njegovo ophođenje prema sudu je „neprihvatljivo i ne bi trebalo dozvoliti da se nastavi“.

Loson je podsetila i da se opravdanost pritvora optuženih razmatra na svaka dva meseca i da je nedavno žalbeno veće potvrdilo da su oni s opravdanim razlogom pritvoreni.

Rasprava o stanju u postupku protiv Tačija i saoptuženih se nastavlja.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su u 10 tačaka za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost, kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Četvorica optuženih uhapšena su na Kosovu 4. i 5. novembra prošle godine.

U prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, svi su izjavili da nisu krivi za zločine iz optužnice.