Tužioci suda za zločine OVK najavili 16 svedoka protiv Saljiha Mustafe

U današnjoj raspravi o stanju u postupku, tužilac Endru Karni (Andrew Carney) je rekao da će iskaz dati petorica svedoka na čijim je izjavama utemeljena optužnica.

Svedočenja još 11 svedoka, po tužiocu, imaće podržavajuću ulogu.

Tužilac Karni je najavio da će za 13 svedoka zatražiti mere zaštite identiteta.

Danas se pred sudijom za prethodni postupak Nikolom Gijuom (Nicolas Guillou) nije raspravljalo o tome kada bi mogao početi proces Mustafi.

Zastupnik optužbe napomenuo je, međutim, da namerava da sav dokazni materijal obelodani Mustafinoj odbrani do 1. decembra.

Mustafa (48) optužen je u četiri tačke za ratne zločine: proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo zarobljenika u aprilu 1999, u logoru OVK u mestu Zlaš.

On je prvi optuženi i uhapšeni od kada je u Sud osnovan 2015. godine pod zvaničnim nazivom Specijalizovana veća Kosova.

U prvom pojavljivanju pred sudom, 28. septembra, Mustafa nije želeo da se izjasni o krivici dok se ne konsultuje sa svojim braniocem.

Po pravilima suda, Mustafa ima rok od 30 dana od prvog pojavljivanja pred sudom da se izjasni o krivici.

Optužnicu protiv Mustafe je sudija Giju potvrdio 19. juna, a optuženog su 24. septembra u Prištini uhapsile snage Euleksa.

Sutradan je Mustafa prebačen u Hag.

Po optužnici, Mustafa je bio „komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije koje je pripadala operativnoj zoni Lab OVK“.

Zločini za koje je Mustafa optužen počinjeni su nad najmanje šest osoba „na imanju u mestu Zlaš na Kosovu koje je služilo kao zatvor“, od 1. aprila do 19. aprila 1999.

Jedan zarobljenik je bio ubijen.

Iz optužnice proizlazi da su žrtve zločina bili Albanci.

Od 19. aprila do kraja tog meseca 1999, jedan zatvorenik je bio ubijen, piše u optužnici. Ostali su, posle zlostavljanja i mučenja, pušteni na slobodu, proizlazi iz optužnog akta.

Da su žrtve kosovski Albanci, koje je OVK smatrala saradnicima vlasti Srbije, proizlazi iz navoda optužnice da je, tokom ispitivanja i zlostavljanja, Mustafa zarobljenike nazivao „špijunima“ ili im je tražio da „otkriju špijune“.

Optužnica tereti Mustafu i da je zarobljene diskriminisao „na političkoj osnovi“, iz čega se može zaključiti da su to bile osobe koje je OVK video kao političke protivnike među Albancima.

Mustafina jedinica imala je, po optužnici, „500-600 vojnika koji su dejstvovali uglavnom na gradskim područjima Prištine i Obilića i u njihovoj okolini, kao i i na području Goljaka, gde je selo Zlaš“.

Imanje u selu Zlaš je Mustafina jedinica koristila „kao skrovište i mesto za zatvaranje i saslušavanje“ zarobljenika, „koji nisu aktivno učestvovali u neprijateljstvima“.

„Približno od 1. aprila 1999. do 19. aprila 1999, Saljih Mustafa i izvesni drugi pripadnici OVK, među kojima su vojnici zvani Tabut ili Tabuti ili Komandant Tabuti, Iljmi Velja, Bimi, Dardani Afrim, bez redovnog zakonskog postupka lišili slobode na imanju u Zlašu najmanje šest lica. Držali su ih pod stražom, između ostalog i u jednoj zaključanoj štali, i podvrgavali surovom postupanju i mučenju“, piše u optužnici.

Zarobljenici su držani u nehumanim uslovima, bez dovoljno hrane, vode i zdravstvene nege, kao i sanitarnih i higijenskih objekata.

Navedena grupa kojom je komandovao Mustafa, „redovno je zarobljenike zlostavljala… fizički – premlaćivanjem raznim predmetima, paljenjem kože i davanjem elektrošokova“.

Psihičko zlostavljanje uključivalo je „pretnje smrću i nanošenje teških telesnih povreda, strah, ponižavanje, diskriminaciju na političkoj osnovi, zastrašivanje, maltretiranje, saslušavanje i prisilne ili iznuđene izjave i priznanja“.

„Dok su ih držali u zatočeništvu, na neke zatvorenike su mokrili na očigled drugih zatvorenika“, piše u optužnici o Mustafinoj grupi.

U optužnici je opisano kako je Mustafa lično „saslušavao i tukao“ najmanje trojicu zarobljenika čija su imena zaštićena, nazivao ih „špijunima“ ili tražio da „otkriju imena lopova i špijuna“.

Mučenjem je optuženi Mustafa sa svojom grupom zarobljene „diskriminisao na političkoj osnivi“, tvrde tužioci.

„Zlostavljanje na imanju u Zlašu imalo je kod žrtava za posledicu gubljenje svesti, prelome kostiju, poniženje, telesnu unakaženost, teške podlive, opekotine i rane, obilno spoljno krvarenje, kao i duševne i telesne tegobe koje su se nastavile i nakon što su žrtve puštene na slobodu“, navodi se u optužnici.

Mustafa je optužen i da je „bio prisutan“ kada je jedan zarobljenik, čije je ime zaštićeno, doveden u Zlaš, da bi ga pripadnici OVK potom „izdvojili, tukli i mučili okrutnije nego druge zatvorenike“.

„Poslednji put je viđen živ 19. aprila 1999.“, piše u optužnici.

Telo tog zarobljenika je nađeno tek pošto je Mustafina jedinica, krajem aprila 1999., napustila imanje u Zlašu.

Mustafa je optužen kao učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa njemu potčinjenim vojnicima OVK „komandantom Tabutijem, Iljmi Veljom, Bimijem, Dardanom, Afrimom“ i drugima.

Cilj tog poduhvata bilo je počinjenje navedenih zločina.

„Svojim činjenjem i nečinjenjem… Saljih Mustafa je direktno izvršio radnje proizvoljnog lišavanja slobode i držanja u zatočeništvu, kao i surovog postupanja i mučenja“, piše u optužnici.

Kako navode tužioci, „tokom čitavog inkriminisanog perioda, Saljih Mustafa je bio komandant jedinice Agencije i priznati vođa na imanju u Zlašu koje je služilo kao zatvor. On je de jure i de fakto rukovodio i komandovao pripadnicima OVK koji su izvršili krivična dela navedena u ovoj optužnici“.

Mandat suda za zločine OVK da krivično goni počinioce zločina na Kosovu 1998-2000 proistekao je iz izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija (Dick Marty) o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji.

Po tom izveštaju, nekim od srpskih zarobljenika OVK, u Albaniji su vađeni organi koji su potom prodavani na crnom tržištu.