Tužioci: Suđenje Saljihu Mustafi moglo bi početi u martu 2021.

Tokom rasprave o stanju u postupku, tužilac Cezare Mihalčuk (Cezary Michalczuk) rekao je da će tužilaštvo 15. februara podneti svoj pretprocesni podnesak (pretrial brief) u kojem će opisati dokazni postupak koji će sprovesti na suđenju.

Tužioci će za sđenje biti spremni „već u martu iduće godine“, rekao je Mihalčuk, dodajući da je proces obelodanjivanja dokaznog materijala Mustafinoj odbrani već pri kraju.

„Verujemo da bi ovo suđenje trebalo da počne početkom sledeće godine i za to se pripremamo“, kazao je Mihalčuk.

Po njegovim rečima, tužiocima još ostaje da sprovedu nekoliko dodatnih koraka u istrazi protiv Mustafe, koja je pri kraju.

Mustafin branilac Džulijus von Bone (Julius) naglasio je, međutim, da mu je potrebno devet meseci da sprovede istragu zbog zabrane kretanja usled pandemije korona virusa.

Tužilac Mihalčuk ocenio je da je to zabrinjavajuće i da se mora pronaći drugo rešenje.

Mustafa (48), koji je raspravu pratio preko video veze iz sudskog pritvora u Sheveningenu (Scheveningen), optužen je u četiri tačke za proizvoljno lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo u logoru OVK u selu Zlaš u aprilu 1999.

Optužnicu protiv Mustafe sudija Nikola Giju (Nicolas Guillou) potvrdio je 19. juna, a optuženog su 24. septembra u Prištini uhapsile snage Euleksa. Sutradan je Mustafa prebačen u Hag.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, 28. septembra, Mustafa je odbio da se izjasni o krivici, na šta je imao pravo po pravilima suda. Mesec dana kasnije, izjavio je da nije kriv.

Po optužnici, Mustafa je bio „komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije, koje je pripadala operativnoj zoni Lab OVK“.

Zločini za koje je Mustafa optužen počinjeni su nad najmanje šest osoba „na imanju u mestu Zlaš na Kosovu koje je služilo kao zatvor“, od 1. aprila do 19. aprila 1999. Jedan zarobljenik je bio ubijen.

Iz optužnice proizlazi da su žrtve zločina bili Albanci.

„Približno od 1. aprila 1999. do 19. aprila 1999, Saljih Mustafa i izvesni drugi pripadnici OVK, među kojima su vojnici zvani Tabut ili Tabuti ili Komandant Tabuti, Iljmi Velja, Bimi, Dardani Afrim, bez redovnog zakonskog postupka lišili slobode na imanju u Zlašu najmanje šest lica. Držali su ih pod stražom, između ostalog i u jednoj zaključanoj štali, i podvrgavali surovom postupanju i mučenju“, piše u optužnici.

Zarobljenici su držani pod nehumanim uslovima, bez dovoljno hrane, vode i zdravstvene nege, kao i sanitarnih i higijenskih objekata.

Navedena grupa, kojom je komandovao Mustafa, „redovno je zarobljenike zlostavljala…fizički – premlaćivanjem raznim predmetima, paljenjem kože i davanjem elektrošokova“.

Psihičko zlostavljanje uključivalo je „pretnje smrću i nanošenje teških telesnih povreda, strah, ponižavanje, diskriminaciju na političkoj osnovi, zastrašivanje, maltretiranje, saslušavanje i prisilne ili iznuđene izjave i priznanja“.

„Dok su ih držali u zatočeništvu, na neke zatvorenike su mokrili na očigled drugih zatvorenika“, piše u optužnici o Mustafinoj grupi.

U optužnici je opisano kako je Mustafa lično „saslušavao i tukao“ najmanje trojicu zarobljenika, čija su imena zaštićena, nazivao ih „špijunima“ ili tražio da „otkriju imena lopova i špijuna“.

„Zlostavljanje na imanju u Zlašu imalo je kod žrtava za posledicu gubljenje svesti, prelome kostiju, poniženje, telesnu unakaženost, teške podlive, opekotine i rane, obilno spoljno krvarenje, kao i duševne i telesne tegobe koje su se nastavile i nakon što su žrtve puštene na slobodu“, navodi se u optužnici.

Mustafa je optužen i da je „bio prisutan“ kada je jedan zarobljenik, čije je ime zaštićeno, doveden u Zlaš, da bi ga pripadnici OVK potom „izdvojili, tukli i mučili okrutnije nego druge zatvorenike“.

„Poslednji put je viđen živ 19. aprila 1999…Njegova porodica ga više nikada nije videla“, piše u optužnici.

Telo zarobljenika je pronađeno tek nakon što je Mustafina jedinica, krajem aprila 1999, napustila imanje u Zlašu.

Mustafa je optužen kao učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa njemu potčinjenim vojnicima OVK „komandantom Tabutijem, Iljmi Veljom, Bimijem, Dardanom, Afrimom“ i drugima.

Cilj tog poduhvata bilo je počinjenje navedenih zločina.

Sud za zločine OVK, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova osnovan je 2015. godine aktom Skupštine Kosova.

Mandat suda da krivično goni počinioce zločina na Kosovu 1998-2000 proistekao je iz izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija (Dick Marty) o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji.

Po tom izveštaju, nekim od srpskih zarobljenika OVK, u Albaniji su vađeni organi koji su potom prodavani na crnom tržištu.