Tužioci žalbom traže pooštravanje kazne od 12 godina zatvora za Stanišića i Simatovića

Glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) žalbom će tražiti da kazna Stanišiću i Simatoviću bude pooštrena.

Po tužiocu, optuženi moraju biti proglašeni krivim i za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportaciju u Kninskoj Krajini, Istočnoj Slavoniji i još tri opštine u BiH – Zvorniku, Doboju i Sanskom Mostu.

Prvostepenom presudom, Stanišić i Simatović bili su oslobođeni optužbi za te zločine.

Stav tužilaštva je da je raspravno veće pogrešilo i kada je utvrdilo da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio trajni progon nesrba iz velikih delova teritorije Hrvatske i BiH.

Od apelacionog veća, tužilac Bramerc traži da utvrdi da su Stanišić i Simatović delili tu zločinačku nameru sa drugim učesnicima i da su sprovođenju poduhvata dali značajan doprinos.

Po prvostepenoj presudi, to zločinačko udruženje predvodio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a protagonisti su bili: Radmilo Bogdanović, Radovan Stojičić Badža, Mihalj Kertes,Milan Martić, Milan Babić, Goran Hadžić,Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić i Željko Ražnatović-Arkan.

Stanišić i Simatović su, po presudi, znali za to zločinačko udruženje, ali nisu sa ostalim učesnicima delili zločinačku nameru.

Prvostepenom presudom, izrečenom 30. juna, sud je utvrdio da su Stanišić (71), bivši načelnik SDB Srbije, i Simatović (71), prvi operativac Službe, krivi za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca.

Stanišić i Simatović osuđeni su za zločine protiv čovečnosti kršenje zakona i običaja rata.

Po presudi, optuženi su, u martu i aprilu 1992., obučili i u Bosanski Šamac uputili grupu Crvenih beretki koja je tamo počinila zločine nad Muslimanima i Hrvatima, uključujući ubistvo 16 civila u selu Crkvina, 7. maja 1992.

Iako je ta jedinica u Šamcu bila pod komandom JNA i nema dovoljno dokaza da su Stanišić i Simatović nad njom imali kontrolu ili joj komandovali, raspravno veće je ustanovilo da su „time što su jedinicu obučavali pružili značajnu pomoć“ u počinjenju zločina.

Žalbu na tu presudu juče je najavila Stanišićeva odbrana, koja traži da on bude oslobođen ili da mu kazna bude znatno smanjena.

Stanišić i Simatović jedini su zvaničnici Srbije koji su nepravosnažno osuđeni za zločine u BiH.

Proces Stanišiću i Simatoviću – uključujući prvo i ponovljeno suđenje – traje već 18 godina i najduži je u istoriji haškog suda.

Posle prvog suđenja, haški tribunal je 2013. Stanišića i Simatovića oslobodio krivice, ali je apelaciono veće, posle žalbe tužilaca, 2015. poništilo tu presudu i naložilo novo suđenje.

Ponovljeni proces je počeo 13. juna 2017.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.