Tužiteljka Paunović o nesreći u Novom Sadu: To što tužilaštvo kaže da je saslušano 66 osoba ne znači ništa

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je da je do sada saslušalo ukupno 66 osoba, kao i da je naloženo da se sasluša još pet osoba povodom tragičnog događaja koji se odigrao 1. novembra, kada je došlo do obrušavanja nadstrešnice Železničke stanice u tom gradu.

„Pre svega, meni kao tužiocu koja ne postupa u ovom predmetu a slušam te informacije, ne znači ništa. Bilo je 53 lica, sada je 66 i sem promene brojke nemamo ništa. Ako već izlazite u javnost sa informacijama, one moraju da budu konkretnije, ne da otkriju o čemu se radi, ipak je to predistraga, ali da saznamo koja su to lica, po kom svojstvu se saslušavaju…“, rekla je Paunović.

Prema njenim rečima, u pitanju je složen proces.

„Ovo je vrlo složen proces, ali ne i težak. Kod teških predmeta teško dolazimo do dokaza, i ako vidimo da se radi o izvrešenju krivičnog dela, mi ne možemo da prikupimo onako kvalitetne dokaze da bismo ušli u postupak. Kada kažem složen slučaj, to znači da se primenjuje više zakona, da imamo veliku materijalnu štetu, veliki broj žrtava i po meni, ne podaništavajući rad Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, zaista smatram da je trebalo Tužilaštvo za organizovani kriminal u startu da preuzme predmet“, naglasila je Paunović.

Na pitanje zašto misli da je to slučaj za Tužilaštvo za organizovani kriminal, Paunović kaže:

„Sama činjenica da se ovakva tragedija desila posle ne pamtim koliko vremena, zbog velikog interesa javnosti, zbog uznemirenja javnosti, zbog zakona o nadležnosti, o organizaciji državnih organa u suzbijanju terorizma, korupcije i organizovanog kriminala, gde se tačno navodi kada su u nadležnosti predmeti za Tužilaštvo za organizovani kriminal“.

Kada su javne nabavke u pitanju, kaže Paunović, nema dileme da je to posao za tužilaštvo u Beogradu.

„Ovde je evidentno sve počelo od javnih nabavki, i nemamo dilemu da je to trebalo da radi Tužilaštvo za organizovani kriminal“, rekla je.

Prema mišljenju Paunović, istraga je trebalo da se vodi u dva pravca.

„Prvi bi počinjao od same odluke, da vidimo ko je doneo osluku da je neophodna rekonstrukcija stanice, zatim do ugovora o javnim nabavkama, kome je dato poverenje i po kom osnovu da izvodi radove, da li je bilo podizvođača, ko je nadzorni odbor, odnosno komisija za nadzor, ko je bio u komisiji za izbor izvođača. To su sve stavke koje tužilaštvo mora da zna. Ja ne znam da je tužilaštvo uspelo toliko obimnu dokumentaciju da pročita, s obzirom da je saslušano 66 lica“, navela je Paunović.

A, dodaje, ako se radi o složenom predmetu, vrlo je bitno da Tužilaštvo za organizovani kriminal ispita eventualne koruptivne poslove.

„Ako se Više javno tužilaštvo u Beogradu ne bavi tim licima, onda je očigledno da se bavi izvođačima radova, odnosno podizvođačima, i u tom slučaju nemamo formiran kompletan predmet. A i ako se vode paralelno slučajevi, gde u jednom trenutku mogu da se združe u jedan, mora da se sprovede finansijska istraga u odnosu na sva privredna društva, kao i na fizička lica i u izvršnoj vlasti koja su eventualno učestvovala u svemu“, pojasnila je.

Time bi se, kaže, utvrdilo da li je bilo korupcije.

„Bavljenje ovakvim predmetom je bavljenje posledicama, uzroka nema, a ako hoćemo da nam se nešto ne ponovi, moramo da sprečimo uzrok, da vidimo ko je pravno odgovoran… Ovo nije političko pitanje, ovo je pitanje pravne struke“, smatra Paunović.

Ali, šta ako predsednik države kaže da „nije bilo korupcije“.

„Ne može to niko da zna ako nije pogledao dokazni maeterijal, pa ni predsednik. A s druge strane, na Glavnom odboru SNS smo čuli da postoje ljudi koji su postali multimilioneri, to jedno drugo kosi. Ja se ne bih usudila, sve dok ne proverim da li ima krivičnih dela iz oblasti korupcije, da to tvrdim. Ove izjave date unapred upućuju poruku onome ko radi predmet – nemojte to da gledate“, naglasila je Paunović.

Kako je rekla, to je vid posrednog pritsika na rad tužilaštva.

„Ako smo rekli da treba da pustimo institucije da rade svoj posoa, onda treba da ih pustimo. Ali, ja kao struka, primećujem propuste unutra. Dakle, mora da se vodi paralelna istraga vezana za korupcione elemente i za izvođenje građevinskih radova, a sve to uz finansijsku istragu“, ponovila je.

Paunović naglašava i da dokumentacija u vezi sa ovim slučajem nesreće u Novom Sadu mora da se zaštiti.

„A čula sam od nekih kolega da su svi trebali da se pohapse da se ne bi uništila dokumentacija. Ukoliko se uništi dokumentacija, onda je pozicija budućih osumnjičenih još teža, jer su onda uradili nešto a da nisu imali ugovore. Kada postoje konkretni dokazi, trebalo bi da se posmatraju opuštenije nego kad je u pitanju, recimo, DNK nalaz, što može vremenom da izbledi i da ne da adekvatne rezultate“, smatra Paunović.

Na pitanje da li bi se mogao primeniti institut svedoka saradnika, Paunović kaže da to jedino može Tužilaštvo za organizovani kriminal.

„To je institut koji se primenjuje u tom tužilaštvu jedino. Oni jedini imaju to pravo da ga koriste. E sad, da li bi se u konkretnom slučaju koristili tim pravilom, ne znamo. Možda ako dosad i nisu uzeli da rade, možda su pratili ceo predmet u saradnji s Višem javnim tužilaštvom, moguće da ga preuzmu“, rekla je.

Paunović kaže da „ima zebnju“ da će se sve svesti na ljude koji su radili na građevini, a ne na one koji su zaključivali ugovore.

„Jer radi se o međunarodnim tenderima, to je drugačija procedura nego kad su u pitanju naši tenderi. A ovaj slučaj je u javnom interesu, a onda mora da se narodu i saopšti. Mislim da je malo drugačije postupalo tužilaštvo, da ne bismo imali ovakve probleme – građane i javnost koja je toliko uznemirena. Ali, ja to nisam primetila“, zaključila je Paunović.