Tužnoafrička priča

Zgodna crnka u crnoj svedenoj haljini upalila je sveće, verovatno 11 voštanica, plus 11 kandila za rezervne igrače, i sutradan je taj intimni čin izašao preko cele naslovne strane tog tabloida podno masnog naslova: „Pomozi Bože“. Ali – Bog je, izgleda, zeznut ko kengur. I ne voli kada na paljenje sveća pristigne čitav paparaco tim pojačan nosačem zilberice, dodavačem objektiva i stilistom, pride.

Te srede uveče, one sveće su već dogorele i stopile se s peskom, kada se 11 voštanih figura stopilo sa južnoafričkom travom, sedam miliona Srba (bez Kosova & Metohije) se stopilo sa bocama piva na kariranom trobojnom stolnjaku, i završeno je 12 veoma uspešnih dana za istoriju Srbije. U tih tuce večeri, popodneva i prepodneva, Srbija je preživela sve što ide uz dobar nacionalni štrapac po ćoškovima istorije. Pre samo nedelju dana, kada smo, pedantni pojedinci su izračunali, tek drugi put pobedili Nemce za poslednjih 65 godina učešća na Mundijalima i ostalim svetskim ratovima srednjeg intenziteta, ovdašnje tiražno upressovano izdanje svakakvih raspamećujućih tumačenja kenozoika, sadašnjosti, prošlosti, budućnosti, neolita, srednjeg veka i dermatoveneroloških oboljenja, štampalo je tekst vredan doslovnog citiranja: „Nemačka uloga u srpskoj istoriji, od donošenja civilizacije pa sve do zločina u svetskim ratovima, usadila je strah i kompleks u nacionalni gen Srba, koje su poslednjih decenija najviše osećali fudbaleri, sve dok Milan Jovanović nije postigao pobedonosni pogodak. Kletva koja je decenijama visila nad glavama naših fudbalera konačno je pala. Već je postalo pravilo da naši fudbaleri, pod različitim imenima država, u susretu sa Nemcima pokažu vrhunsku igru, ali im se na kraju, u strahu od pobede, što bi se sportskim rečnikom reklo vežu noge, pokleknu i prime nekoliko golova. Fobija od Nemaca, koja naše navijače uvek košta živaca, posledica je svojevrsnog straha koji se vekovima uvlačio u srpski nacionalni gen. Straha od tako moćne i dominantne nacije kao što je Nemačka, koja je u tri rata donosila nesreću na ovo područje“.

Razrađujući ovu legendarnu temu, novinar-genetičar je istražujući pozvao i Dragana Nikolića, čoveka koji „jedini uz čuvenog Batu Živojinovića zna kako to izgleda biti bolji od Nemaca i koji je u ulozi Prleta u ‘Otpisanima’ tamanio Švabe“. „To je samo fudbal“- rekao mu je Nikolić, lično, bez obzira na to što je ovaj garantovano insistirao da mu istorijska ličnost, Prle, detaljno opiše sve svoje fobije pri susretu sa majorom Krigerom, promene u genetskom kodu kada je svojeručno likvidrao kompletnu prvu postavu Gestapoa, i prokomentariše šanse da Laneta ubace u sledeće nastavke serijala, pa da po sistemu „op, cvrc, gevezen, zajn“, Švabe ubuduće tamani triling „Prle, Lane i Tihi“.

Novinar-genetičar nije uspeo da dobije Laneta na mobilni i postavi mu pitanje teže od najteže zagonetke: „Lovac izlazi iz svog kampa i hoda 10 km na jug, zatim 10 km na istok i potom ugleda medveda. Uslika ga fotoaparatom a zatim hoda 10 km na sever i stiže nazad u svoj kamp. Koje je boje medved?“ Dakle, novinar nije uspeo da pita Laneta: „Moj Milane, Lane moje, generale Jovanoviću – tvoj pogodak protiv Nemaca od donošenja civilizacije pa sve do zločina u svetskim ratovima i ženidbe Milića Barjaktara i Lotara Mateusa, razbio je usađeni strah i kompleks u nacionalnom genu Srba od Nemaca. Kako ti je to uspelo?“

– Pa vidite… Jednostavno… Primetio sam da Krasić probija po desnoj strani. Onda se tu odnekud stvorio Žiga… Žiga je skočio, nabacio mi džabulani, ja sam šutnuo… I to je to – objasnio bi Lane, iskreno, da ga je onaj novinar-genetičar dobio. Na mobilni.

– Da, Lane moje, moj Milane, generale Jovanoviću, ti si sad skroman, ali mi znamo da si ti taj gol planirao u saradnji sa DNK, FIFA i NASA. Prle je upravo za naš list izjavio da je to samo fudbal, ali on kao skojevac, ilegalac, ne zna da tu mora biti i genetskih vratolomija. Priznaj nam iskreno – ima li promena u tvom genetskom kodu od tog istorijskog gola. Posebno u onom delu genetskog koda koji se tiče Nemaca? – pitao bi onaj gen(etski)ijalni novinar.

– Ne znam, šta da vam kažem, presrećan sam… Doktor reprezentacije, čika Pera, jutros me je pregledao i rekao je da je sve u redu, malo mi je otekao primicač, i naduo se palac na levoj nozi. E, da, i srce mi jače lupa vadio bi se Lane, ne znajući da onaj genijalac-genetičar ima uvek spremna pitanja na sve neželjene odgovore.

– Srce ti lupa jače!? A da ti srce ne lupa slabije!? Znaš Lane moje, moj Milane, kad ti srce lupa slabije, recimo, kad ti uopšte ne lupa, ponekad je potrebno obaviti DNK analizu…

– Kakvu analizu? – pitao bi Lane.

– DNK. Analizu dezoksiribonukleinske kiseline, to je neophodno, posebno je neophodno za naš istraživački tekst koji će biti objavljen pod oznakom ekskluzivno u svim svetskim naučnim časopisima, jer mi dokazujemo da se genetski kod ipak menja posle zgoditka Švabama i drugim vekovnim srpskim neprijateljima, od Adolfa Hitlera do Lukasa Podolskog, iako ovi naučni paceri tvrde da je DNK nepromenjiv…

– Naučni panceri?! – dodao bi Lane upitno zbog loših veza sa Južnom Afrikom. – Pa, znaš kako, panceri su nepromenjivi, igraju disciplinovan fudbal. Međutim, kada sam video Krasića kako prodire sa desne strane… I Žigu kako skače, znao sam da je džabulani moj. Šutnuo sam, i eto nastavio bi Lane skromno dok onaj gen(etski)ijalni novinar ne bi shvatio da mu tema „visi“ u vazduhu, bez obzira na to što mu je i Prle prethodno objasnio da je to samo fudbal.

– Ma nije to samo fudbal – rekao je sebi u bradu. „Ima tu i genetike“. I napisao je tekst. Onaj odozgo.

Ni botaničari koji tvrde da su Pantelić i Žigić – drveće koje raste u ofsajdu – nisu dosegli te naučne visine koje je dosegla Srbija, ali ne reprezentacija, već genetski modifikovana nacija, smišljajući prethodnih 12 dana svakakve sajens-fikšn teorije o superiornosti ovdašnjih generala, genijalaca, golmana i genetičara. Bilo je tu otkrića da u reprezentaciji Australije igra „čak pet fudbalera hrvatskog porekla“, otkrića da nam je FIFA baš dan uoči napada na Australiju otcepila Kosovo u lokalnom biltenu koji se prodaje uz kokice ispred stadiona, historijska pobeda nad Nemačkom ohrabrila je i ministra Dinkića da razbije svoj strah i kompleks iz nacionalnog genetskog koda i skreše VAC-u sve ono što prethodno nije smeo dok Lane nije dao gol. U toj tužnoj južnoafričkoj priči obraz su osvetlali jedino fudbaleri. Oni su pravilno shvatili ono što je rekao Prle. To je, ipak, samo fudbal.