Tviter za političku estradu

U zapadnim zemljama politički akteri bi u ovakvim trenucima već smišljali strategije kampanje na internetu i društvenim mrežama, ali u Srbiji političari se više bave međusobnim optužbama i napadima, slikanjem u „starim“ medijima, razotkrivanjem eventualnih malverzacija, organizovanjem pseudo događaja… Da ne grešimo, domaće političke partije uredno imaju svoje oficijelne internet sajtove, pojedini predstavnici istih otvorili su profile na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk i Tviter, ali pitanje je koliko sve to pametno koriste. Iz tog razloga, sagovornici Danasa ocenjuju da će ovaj vid promocije stranaka i komunikacije sa biračima imati minimalan uticaj na izborne rezultate.

Istraživanja pokazuju da mediji u svetu postaju uticajni u predizbornim kampanjama šezdesetih godina prošlog veka, dok se njihov veliki uticaj na birače beleži deset godina kasnije. Međutim, novija američka istraživanja medijske reprezentacije izbora pokazuju da redovno izveštavanje o izborima biračima, ipak, nije mnogo korisno. Publici, naime, nije više dovoljno da budu informisani o tome šta sve govore i delaju „izborni takmičari“, već je neophodna i dvosmerna komunikacija kako bi građani bili u prilici da pitaju, predlože, kritikuju, ali da dobiju i neke odgovore. Razvoj novih tehnologija i interneta omogućio je to na jednostavan način i političari na Zapadu to znaju da koriste.

Internet poslednjih godina ima sve veći uticaj tokom predizbornih kampanja. Kampanja za predsedničke izbore u SAD, nakon koje je pobedio Barak Obama, prvi je primer većeg uticaja interneta i društvenih mreža na izborne rezultate. U to vreme četvrtina korisnika interneta posetila je blogove koji su imali veze sa izbornim vestima i politikom, a veliku ulogu odigrali su i Fejsbuk, Maj spejs, Tviter i Jutjub.

Što se Srbije tiče, predsednik Centra za razvoj interneta Slobodan Marković ističe za Danas da su društvene mreže u velikoj ekspanziji i da imaju veliki broj korisnika, „što je postalo zanimljivo i domaćim političarima“. On, ipak, ocenjuje da će uticaj novih medija na predstojeće izbore u našoj zemlji biti minimalan.

– Problem je u načinu funkcionisanja političkih partija u Srbiji u stvarnom svetu, što se preslikava ujedno i na internet. Partije, naime, ne podstiču nikakav dijalog sa građanima u realnom prostoru i vremenu, pa ni na društvenim mrežama. Na Zapadu, s druge strane, zaista postoji dvosmerna komunikacija i putem interneta se povezuje baza zainteresovanih korisnika sa političarima. U tim zemljama internet se koristi za prikupljanje problema, predlaganje rešenja i davanje odgovora – objašnjava Marković.

U zapadnim zemljama, prema njegovim rečima, socijalne mreže i internet koristile su se, kao u slučaju kampanje Baraka Obame, i za prikupljanje finansijske podrške političkim opcijama, dok stranke u Srbiji „nisu zainteresovane za to, jer se delom finansiraju iz budžeta a delom netransparentnim putevima“. Kako kaže, internet otvara mnoge nove mogućnosti za one koji to žele i „lepo bi bilo kada bi političke partije to znale da iskoriste“.

– Nažalost, politički život u Srbiji se i na društvenim mrežama svodi na estradu, optuživanja, prepucavanja, prozivanja, razne izjave i slično. Internet tako ne donosi ništa novo na domaću političku scenu, umesto da se prihvati kao sredstvo za uspostavljanje dijaloga i komunikacije koju nije tako lako moguće uspostaviti u stvarnom svetu. Pohvalno je što određeni političari individualno imaju otvorene profile na Fejsbuku ili Tviteru, ali to nije stranačka politika, pa je potrebno podići ovu oblast na ozbiljniji nivo – napominje Marković.

Poslednje istraživanje Ipsos Stratedžik marketinga pokazuje da više od 3,6 miliona građana Srbije starijih od 12 godina koristi internet, a jedna trećina, odnosno 34 odsto, nije registrovana ni na jednoj od popularnih društvenih mreža. Oni koji imaju otvorene profile na nekoj od socijalnih mreža, najviše su se opredeljivali za Fejsbuk – 64 odsto, nakon čega sledi Tviter sa svega sedam odsto. Profil na novoj mreži Gugl plus ima oko četiri odsto građana, na Majspejsu pet odsto, a na Linked Inu svega jedan odsto. Prema ovim podacima, među građanima Srbije postoji čak 2,1 milion aktivnih korisnika Fejsbuka, koji su u proseku dnevno ulogovani oko 3,5 sati, dok je oko 37 odsto svih korisnika interneta ulogovano na ovoj društvenoj mreži sve vreme dok im je upaljen kompjuter.

Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković ističe za naš list da su se političke stranke u Srbiji, prema oceni studenata u okviru jednog kursa, „trgle na internetu iz letargije“ i da su počele da prave aktivnije sajtove, koji su uglavnom fokusirani na lidere kao što je i u svakodnevnom životu. Ipak, kako kaže, zamerka je što većina ovih sajtova nema opciju za ostavljanje komentara posetilaca. Prema njegovoj oceni, razlog tome verovatno je i „bojazan da ih politički protivnici ne bi napadali i spemovali na taj način“.

– Što se društvenih mreža tiče, mnogi političari imaju profile od kojih su pojedini veoma aktivni. Međutim, ovaj vid komunikacije ograničen je činjenicom da ukoliko želite da bude u kontaktu sa nekim političarem morate da imate status njegovog prijatelja. Fejsbuk, na primer, ima limit od 5.000 prijatelja, što nije značajno biračko telo. Zbog toga, neki političari imaju i po dva-tri profila – objašnjava Radojković.

Politička komunikacija na internetu, prema njegovoj oceni, se promenila u Srbiji, ali „nije glavna i odlučujuća za vođenje predizborne kampanje“. Razlog tome je, kako napominje, to što je „Srbija staro društvo, sa prosekom godina iznad 40“, tako da veliki deo biračkog tela ili ne koristi internet ili je informatički nepismen. „Ono za šta internet može biti koristan partijama, kao što je i u drugim evropskim zemljama, jeste da izvrše mobilizaciju birača i da podstaknu neke interese i grupe koje se ne vide u svakodnevnoj političkoj komunikaciji“, naglašava naš sagovornik.

Imajući u vidu popularnost i veliki broj korisnika društvenih mreža i interneta u Srbiji koji raste, političke stranke trebalo bi da vide ogroman potencijal na ovom polju. Stranice domaćih partija na Fejsbuku, međutim, broje od svega nekoliko do najviše 10.000 fanova. Ipak, treba znati kako…

Štampa i TV dominantni

Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) kaže za Danas da je internet veoma važan vid političke komunikacije u Srbiji, ali da „nije dominantan“ u odnosu na tradicionalne medije, kao što su štampa i televizija. Prema njegovim rečima, sa stanovišta formiranja političke odluke u Srbiji, ipak, važnije su štampa i televizija. „Internet i društvene mreže imaju veliki broj korisnika u Srbiji i njihov uticaj napreduje, ali još nisu dominantni u političkom uticaju. Novine su i dalje veoma bitne kod nas u formiranju političkog mišljenja“, objašnjava naš sagovornik.