U adresnom registru Srbije 54.859 ulica

U adresnom registru Srbije, koji vodi RGZ, na početku ove godine evidentirano je 54.859 ulica.

Nakon sprovedenog projekta ažuriranja adresnog registra, utvrđeno je da Srbiji nedostaje još 66.480 i za svaku od njih izrađeni su elaborati. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, 3.028.020 građana ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, od čega je 2.676.898 građana prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice (poznato kao „nema ulice – bb“).

Inicijativu za uspostavljanje adresnog registra pokrenula je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, još kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, navodi se u saopštenju.

„Cilj vlade su efikasne i lako dostupne usluge svim građanima Srbije i zbog toga je važno da će uskoro svaki stanovnik Srbije imati svoju adresu sa ulicom i brojem. Zaista želim da pohvalim Republički geodetski zavod na sjajno urađeniom poslu“ , istakla je Brnabić.

Predsednica vlade je kao dobar primer efikasne lokalne samouprave u ovom projektu izdvojila Loznicu, Požarevac, Petrovac na Mlavi, Mali Zvornik, Ljuboviju, Bački Petrovac, Mali Iđoš, Inđiju, Kovin, Batočina, Lapovo, Opovo, Malo Crniće, Plandište, Šid i Vrnjačku Banju.

Vlada Srbije apeluje sa sve jedinice lokalne samouprave da do kraja 2018. godine imenuju sve ulice jer će u tom slučaju troškove promene ličnih dokumenata za građane i nabavku tablica kućnih brojeva i ulica snositi Vlada Srbije.

“Republički geodetski zavod je u februaru 2018. godine, uz odobrenje Vlade Srbije, zaposlio dodatnih 30 mladih diplomaca geografije, geodezije i prostornog planiranja, kako bi preko nacionalne platforme Geosrbija.rs izradili elaborate ulica za svaki grad i opštinu u Republici Srbiji. Oni su za 10 meseci uspeli da završe ovaj posao“, naveo je direktor RGZ Borko Drašković.

Sada nam sledi faza dodele kućnih brojeva svim objektima za koje su utvrđene nove ulice i ovaj posao će RGZ raditi tokom narednih meseci, dodao je on.

Adresni registar sadrži podatke o nazivima ulica i kućnim brojevima i jedan je od ključnih državnih registara pored Centralnog registra stanovništva, Registra privrednih društava i registra nepokretnosti, navodi se u saopštenju.