U akciji pošumljavanja 13.000 stabala širom Srbije

Jovana Lukić, direktorka za društveno odgovorno poslovanje Junajted Grupe i direktorka SBB fondacije, ističe za Danas da akcijom pošumljavanja doprinosimo čistijem vazduhu, sprečavanju negativnih efekata klimatskih promena, nestanka staništa ugroženih vrsta i dostizanju evropskog proseka pošumljenosti do 2030. godine.

Uključili su lokalna udruženja i opštine koji su dobili sadnice, zajednicu, volontere ali i njihove zaposlene, i svi zajedno pošumljavaju.

– „Ne prljaj. Nemaš izgovor!“ realizujemo skoro sedam godina. Čistili smo godinama blizu 30 gradova godišnje, donirali 23 dečija igrališta u 22 grada širom Srbije, podelili smo 40.000 eko kesa, organizovali edukativnu predstavu za decu koju je do sada videlo 37.000 dece, zajedno sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica pokrenuli projekat zaštite područja u našoj zemlji, u okviru evropske inicijative Natura 2000. Naša zemlja za koju se nekada govorilo da je tamo gde je šuma, ima prosečnu pošumljenost od 30 odsto, a evropski nivo koji bi trebalo da dostignemo je 40 odsto, što pošumljavanjem želimo da potpomognemo, napominje Lukić.

* Čini se da pitanje ekološke svesti u Srbiji trenutno biva politizovano na sve moguće načine, kako se to odražava na rad Fondacije u ovoj sferi, kakve su reakcije građana?

– Politizovana ili ne, ekološka svest ljudi može samo da doprinese svima nama. Imamo jednu planetu na kojoj živimo, svi zajedno dišemo jedan vazduh i postajemo sve svesniji toga da bez obzira ko je na vlasti, moramo na sve načine i svi zajedno da se borimo za životnu sredinu. Pozitivne reakcije su pozvale i na akcije, tako da mislim da je ta pokretačka energija svakako produktivna. Tačno je da u jednom gradu nismo mogli da sadimo, da je jedna opština odustala od sadnje i prepustila sadnice drugima, što ne znači da mi ne treba da nastavimo, pa i budemo glasniji po ovom pitanju ako se takva praksa nastavi.

* Ima li pomaka u manjim sredinama gde su izvori informisanja ograničeni?

– U manjim sredinama je ipak vidljivije kada radite nešto dobro za lokalnu zajednicu. Čak i kada nam mediji nisu naklonjeni, dobijamo poverenje ljudi kroz ono što radimo. Suština je da menjamo svet na bolje, mediji su u tome svakako važni, ali prvobitno su važni ljudi zbog kojih to i radimo.

Ulaskom u sedmu godinu rada, kako biste sumirali značaj Fondacije?

– Od samog početka fokusirali smo se na dugoročne programe podrške zajednici, svesni da nijedna suštinska promena ne može da se desi preko noći. Naši programi ne pružaju samo finansijsku podršku, već edukujemo i podstičemo druge na akciju, osnažujemo pojedince, porodice i čitave zajednice. Već sedam godina osmišljavamo i sprovodimo različite inicijative i projekte, pre svega u oblasti zaštite životne sredine i obrazovanja. Tu smo za zajednicu u kojoj živimo i radimo, i u lepim ali i onim teškim trenucima koji zahtevaju brzo reagovanje i pomoć, kao što je npr. donacija opreme i novca za borbu protiv kovida, gde je naša krovna kompanija, United Grupa, izdvojila ukupno više od 3 miliona dolara, od čega je milion bilo opredeljeno za Srbiju.

* SBB fondacija započela je svoj rad u ekonomski, politički i ekološki izuzetno turbulentnom periodu za Srbiju, kako se to odrazilo na akcije koje Fondacija sprovodi?

– SBB fondaciju smo osnovali krajem 2015. godine. Od tad do sad susretali smo se sa različitim izazovima u različitim okolnostima. Ali, svaka od njih donela je novu motivaciju da uradimo nešto dobro. Naše inicijative nastale su zbog toga što smo prepoznali određene društvene probleme i nedostatke. Dugo su nas i često pitali zašto se uopšte bavimo životnom sredinom, a sada je ona goruće pitanje celog sveta. Najmoćnije zemlje i njeni lideri se vrlo aktivno bave strategijama za obnovu prirode i njenu zaštitu. Nažalost, kod nas se skoro sve svodi na trud aktivista. Obrazovanje koje je takođe jedan od stubova naše strategije društveno odgovornog poslovanja, nije u zavidnom položaju.

* Sa kakvim preprekama se Fondacija susretala? Koje je moguće prevazići, a koje su konstantne?

– Činjenica je da se SBB često nalazi na udaru vlasti, provladinih medija i dobija ulogu državnog neprijatelja. Zbog toga su akcije SBB fondacije neretko ograničene na određeni deo javnosti i upravo zbog toga poruke koje su važne za čitavo društvo ne dopiru do svih. Naravno, taj pritisak se neretko odrazi i na lokalne sredine, udruženja ili institucije sa kojima sarađujemo, jer jedan broj naših sugrađana koji imaju veliku želju i volju da sarađuju sa nama takođe imaju i strah od reakcija svog okruženja, koje često nema kako da se informiše o našem radu i svakodnevno mu se preko medija plasira negativna slika o SBB-u kao kompaniji. Ipak, tu su društvene mreže, internet generalno, objektivni mediji, ali pre svega ljudi koji prepoznaju značaj svega što mi radimo.

* Stipendija prof. Njegoš B. Šolak nalazi se pred četvrtim ciklusom konkursa, koliko mladih ljudi je obuhvatila do sada?

– U okviru programa stipendije trenutno podržavamo 16 mladih, izuzetnih talenata na njihovom putu uspeha na različite načine, u zavisnosti od njihovih potreba za daljim školovanjem. Pored novčane stipendije, obezbeđujemo dodatnu edukaciju, pokrivamo troškove takmičenja, obezbeđujemo kompjutersku opremu i instrumente, kao i svu drugu mentorsku i logističku podršku, skrojenu prema potrebama konkretnog deteta. U januaru krećemo u potragu za četvrtom generacijom stipendista i već sada mogu da pozovem sve one mlade ljude koji se posebno ističu u nekoj oblasti, osvajaju priznanja na prestižnim takmičenjima, koji su jednostavno najbolji od najboljih i žele dalje da se usavršavaju, da prate naš sajt, društvene mreže i prijave se.

* Kakva su njihova interesovanja i koliko ih ovim stipendijama Fondacija motiviše da razvijaju svoje talente?

– Želeli smo da napravimo atipičan program stipendija koji se prilagođava svakom stipendisti ponaosob. Takođe, želeli smo da damo prostor kroz mogućnosti naše fondacije da vesti i priče o ovim mladim ljudima koji će sutra menjati svet na bolje i čija će imena možda biti deo istorije, na vreme dobiju adekvatnu pažnju, podršku i priznanje društva, okruženja i medija. Neki od njih su izuzetni u prirodnim naukama, dok sa druge strane imamo izvrsne muzičke i likovne talente. Oni su jednostavno fantastični, znaju šta žele i idu ka svojim ciljevima veoma ambiciozno, motivacija im ne nedostaje i to nije nešto gde smo im mi potrebni. Zato je svaka pomoć na putu u ostvarivanju njihovih ciljeva dobrodošla i oni u nama imaju partnera u svemu što rade.

* Program materijalne podrške „Jezgro“ predstavljao je spasonosno rešenje za brojne porodice u Srbiji, da li će Fondacija nastaviti potragu za novim štićenicima?

– U Srbiji postoje porodice koje se uprkos finansijskim problemima i nevoljama drže zajedno i veruju u drugačije, lepše sutra. Porodice koje ne odustaju, zadržavajući osnovni nukleus svakog društva, i kojima je važno obrazovanje dece. „Jezgro“ podržava upravo takve, funkcionalne porodice, koje žive na ivici egzistencije i kojih je 70 u programu sa ukupno 285 dece. Dugoročno pomažemo kako bi deca izrasla u obrazovane, samostalne i samosvesne pojedince, a od prošle godine radimo i na osnaživanju porodica kako bi stale na svoje noge, bez potrebe za bilo čijom dodatnom finansijskom pomoći. Tada na njihovo mesto dolaze nove porodice kojima ćemo na isti način da pomažemo.

* Na osnovu rada sa porodicama kakav ste uvid stekli u trenutnu materijalnu situaciju u našem društvu?

– Nažalost, mnogo je porodica na rubu egzistencije u našoj zemlji. Mi ulažemo u one funkcionalne, složne porodice, koje će našu pomoć iskoristiti na pravi način. Uz dodatnu podršku, one imaju motivaciju da nastave da traže svoje šanse, a takve okolnosti često iznedre najbolje ljude, pojedince koji sutra sa lakoćom preskaču prepreke i svojom životnom pričom inspirišu druge.

* Da li su se neke od porodica pokrivenih programom već osamostalile? Da li im Fondacija pruža dodatne vrste pomoći?

– Prošle godine smo obezbedili 30 ari zemlje desetočlanoj porodici Kuzmanović koja je bila u našem programu „Jezgro“. Već dugo smo fascinirani kako funkcionišu organizovano, složno i sve rešavaju zajedno sa puno ljubavi i posvećenosti. Od nadničara dali smo im priliku da rade za sebe. Dodatno su iskoristili svoju ušteđevinu da kupe još zemlje i zato su oni prvi kojima više nismo potrebni i za koje verujemo da će našom donacijom rešiti životno pitanje, i postati pravo malo gazdinstvo.

Kako građani mogu da doprinesu?

* Na koje sve načine bilo koji građanin može doprineti radu Fondacije?

– Ako samo jednom čoveku podignemo svest o nekom problemu i motivišemo ga da se uključi u jednu od naših akcija, već su doprineli radu SBB fondacije. Pratite naše društvene mreže, sajtove sbbfondacija.rs i neprljajnemasizgovor.rs. rs i radite na sebi i budućnosti svih nas. Pozivam sve građane da budu karika u lancu promena i tako doprinesu ne radu naše fondacije, nego sebi i svojoj deci.

List Danas posluje u okviru grupacije United Media.