Broj iračke dece koja se rađaju s težinom ispod prosečne, ili pate od neuhranjenosti, drastično je porastao od invazije SAD na Irak, navodi se u izveštaju „Odgovor na humanitarne izazove u Iraku“ koji su izradile agencija Oksfam i mreža od 80 službi za humanitarnu pomoć. Izveštaj opisuje katastrofu svetskih razmera, jer je pomoć neophodna za gotovo osam miliona Iračana, što je trećina populacije te zemlje.
Broj iračke dece koja se rađaju s težinom ispod prosečne, ili pate od neuhranjenosti, drastično je porastao od invazije SAD na Irak, navodi se u izveštaju „Odgovor na humanitarne izazove u Iraku“ koji su izradile agencija Oksfam i mreža od 80 službi za humanitarnu pomoć. Izveštaj opisuje katastrofu svetskih razmera, jer je pomoć neophodna za gotovo osam miliona Iračana, što je trećina populacije te zemlje. Veliki broj porodica ne dobija pomoć u hrani, jer su raseljene zbog stalnih sektaških sukoba. Ostali pate zbog lošeg stanja u kojem se nalaze osnovne službe, jer veliki broj doktora i medicinskog osoblja odlazi iz zemlje.
Iako su Oksfam i ostale agencije iz bezbednosnih razloga bile primorane da povuku svoje strano osoblje iz Iraka u Jordan godinu dana posle invazije, mnoge iračke nevladine organizacije još uvek rade u zemlji i zalihe dobijaju iz inostranstva. „Žestoki sukobi i slabe institucije znače da postoje ozbiljna ograničenja za sprovođenje humanitarnog rada“, rekao je Džeremi Hobs, šef agencije Oksfam internešnel. Ali, u izveštaju se ističe da se može i mora učiniti više za pružanje pomoći narodu Iraka. Posebno se navodi da bi iračka vlada mogla uložiti veće napore. Ona bi trebalo da udvostruči finansijsku pomoć za milione porodica bez očeva koje trenutno dobijaju pomoć u iznosu od 100 dolara mesečno.
Najmanje četiri miliona Iračana zavisi od pomoći u hrani, ali trećina onih koji su morali da napuste domove ne mogu dobiti tu pomoć jer nisu registrovani. Izveštaj zahteva od vlade da beskućnicima obezbedi privremene lične karte kako bi oni mogli dobiti hranu. On takođe poziva zapadne donatorske vlade, koje su novac za humanitarnu pomoć počele da ulažu u rekonstrukcije, da promene taj trend. Navodi se podatak da 43 odsto Iračana živi u „apsolutnom siromaštvu“, delimično usled stope nezaposlenosti koja iznosi 50 odsto.
Osnovne službe su 2003, posle decenije režima Sadama Huseina, bile siromašne, ali one su sada u još lošijem stanju. Broj Iračana koji nema pristup adekvatnim izvorima vode porastao je s 50 odsto iz 2003, na današnjih 70 odsto. Deca najviše pate, jer 92 odsto njih ima poteškoće s učenjem zbog atmosfere straha u društvu. Više od 800.000 dece napustilo je školu jer žive u kampovima za raseljena lica, ili zbog toga što su škole postale prihvatilišta za beskućnike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
