U Beogradu 647 obolelih od gripa u poslednjih sedam dana

Ti podaci proizilaze iz izveštaja zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite, kao što su domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a.

U odnosu na period od 4. do 10. februara broj obolelih od respiratornih infekcija je za 21,9 odsto manji, odnosno na početku februara te simptome osećalo je 17.522 ljudi, a broj obolelih od oboljenja sličnih gripu je 11,9 odsto manji, kada ih je bilo bolesno 735 ljudi.

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, među obolelima od akutnih respiratornih infekcija najviše je osoba starosne dobi 20-64 godina  i oni čine 38,9 procenata obolelih, zatim ih sledi uzrast od pet do 19. godina i oboleli uzrasta do četiri godine.

Stariji od 65 godina najmanje obolevaju od ovih infekcija i čine je skoro 14 odsto od ukupnog broja obolelih.

Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa oboljenjima sličnih girpu najviše je osoba starosne dobi od 30 do 64 godine  i to njih 285, što čini 44 odsto od ukupnog broja prijavljenih bolesnika sa ovim simptimima, i osoba starosti pet do 19. godina od kojih je prijavljeno 131 slučaj oboljenja sličnoh gripu.

Udeo dece uzrasta do četiri godine je 14 odsto, osoba starijih od 65 godina je skoro 12 odsto i osoba starosne dobi 20-29. godina je osam odsto. Najveća incidencija oboljenja sličnih gripu beleži se u uzrastu do četiri godine i uzrastu od pet do 19. godina, slično tako je i za akutne respiratorne infekcije.

Aktivnost gripa u Evropskom regionu u većini zemalja je na srednjem nivou. Visoka aktivnost virusa gripa registruje se u Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Albaniji, Nemačkoj i Francuskoj.

Kako navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograda, potvrđena su oba podtipa virusa A (H3N2), A (H1 N1) i tip B, od kojih je A (H1N1) dominantan.

Na teritoriji Beograda aktivnost gripa je na niskom nivou.

U uzetom materijalu na teritoriji Beograda u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za influencu Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ laboratorijski su potvrđene infekcije izazvane sa oba podtipa virusa A (AH1 i A H3).

U periodu od 1. oktobra 2018. do 10. februarau beogradskim Zdravstvenim ustanovama vakcinisano je protiv sezonskog gripa ukupno 53.471 osoba, što je više u odnosu na distribuiranu količinu vakcina (53.310).

Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za dve-tri nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.

Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima