U Beogradu opštine sa najviše beskućnika Novi Beograd i Palilula 1Foto: Pixabay/Werner22brigitte (Ilustracija)

U Srbiji nešto više od 10 odsto populacije vodi se kao socijalno ugroženo i siromašno, dok broj beskućnika tokom godina sve više raste svuda u svetu.

Svakog 10. oktobra širom sveta obeležava se Svetski dan beskućnika. Svakodnevno smo u prilici da susrećemo na ulici ili u parkovima ljude koji spavaju na klupama, nekad u pohabanim, starim vrećama za spvanje ili samo na kartonu. Oni koji su imali vremena da se naviknu na ovakav život, napravili su i svoja skloništa u napuštenim prolazima, urušenim ili nedovršenim zgradama. Međutim, sve to spada u samo jednu od vidljivijih formi beskućništva koje je daleko složeniji fenomen.

Nisu ovi ljudi nova pojava. Beskućnici su oduvek postojali, ali stiče se utisak da vremenom sve više ponestaje empatije među narodom. Takvom utisku doprinosi i statistika koja pokazuje da se u svim delovima sveta procenat stanovništva koji živi na rubu egzistencije iz godine u godinu drastično povećava, a da se po pitanju pružanja pomoći i rešavanja ovog problema gotovo ništa ne radi.

U popisu Republičkog zavoda za statistiku iz 2011. godine prikupljeni su podaci o 18287 beskućnika, od čega 97,6 odsto čine sekundarni beskućnici, odnosno lica koja žive u objektima nastanjenim iz nužde, kao što su šupe, barake, prikolice, vagoni, podrumi, šatori, šlepovi, odnosno kartonska i nehigijenska naselja, a 2,4 odsto primarni beskućnici, tačnije, lica bez stalne ili privremene adrese stanovanja, koja žive na ulici, u parkovima, po mostovima i slično.

Biti beskućnik nije jednodimenzionalan pojava. Kada govorimo o ljudima koji nemaju krov nad glavom, mi zapravo posmatramo čitav niz problema sa kojim se ova grupa susreće.

Često se može čuti kako su ljudi bez sopstvenog kreveta i doma sami krivi za takvu situaciju. Međutim, ako se pogledaju glavni razlozi zbog kojih ljudi u Srbiji, a i u celom svetu, dospevaju na ulicu, jasno je da se danas svakome može dogoditi da sutra nema gde da se skloni.

Hipoteke i oduzimanja stanova usled neplaćenih kreditnih zaduženja i neplaćenih troškova stanovanja, visoka stopa nezaposlenosti, učestali gubici posla, posebno kod žena, porasta porodične nestabilnosti, razvoda, nasilja u porodici neki su od osnovnih uzroka zbog kojih dolazi do beskućništva.

Ljudima koji su prepušteni ulici, nije uskraćena samo mogućnost da ne kisnu i da se tokom zime ne smrzavaju. Lišeni su brojnih prava koje svako ljudsko biće po rođenju stiče.

Njihovi problemi su brojni. Od higijene, gladi, preko toplog obroga i sopstvene sigurnosti. Spavati u parku, čak i ako nemaju kod sebe stvari od velike vrednosti, sa sobom donosi niz problema.

Beskućništvo ne mora uvek da bude doživotno. Postoje različiti oblici beskućništva po vremenu trajanja – prolazno, ponavljajuće i trajno. Nema preciznih podataka o dužini njihovog boravka u takvim okolnostima, ali za Evropu taj broj u proseku iznosi nešto više od 10 godina. No, bez obzira na trajanje, jasno je da ovakav način života, ma koliko kratak bio, ostavlja trajne posledice po one koji ga iskuse.

Nije lako sa sigurnošću dati ni okviran broj beskućnika koji se na godišnjem nivou nađu na ulici. Budući da nemaju mesto stalnog boravka, a da veliki broj čak ni ne stigne do prihvatilišta, jer je mesta tamo drastično manje nego što je potrebno, teško je odrediti koliko ih zapravo ima.

Najveći broj beskućnika popisan je u Beogradskom regionu, 39 odsto ukupnog broja beskućnika, a najmanji u regionu Vojvodine, gde procenat iznosi oko 14 odsto od ukupnog broja beskućnika.

Posmatrajući popis iz 2011. godine, na teritoriji Beograda bilo je 7129 lica bez doma, dok je prihvatilište u istom gradu u mogućnosti da primi svega 150 ljudi, što znači da jedno mesto u prihvatilištu ide za 47 beskućnika. Godinama se najavljuje da će do proširenja kapaciteta eventualno doći, ali taj proces odvija se usporeno, dok je beskućnika iz godine u godinu sve više.

Posmatrano po opštinama, po broju beskućnika prednjače beogradske opštine: Novi Beograd (1.575), Palilula (1.025), Čukarica (755), Zemun (607) i Voždovac (597).

Ostatak Srbije ne zaostaje mnogo za Beogradom. Niš je u popisu iz iste godine brojio 775 beskućnika, a Novi Sad 623.
Nema razlike među polovima, oba pola su zastupljena, iako su muškarci za nijansu prisutniji u statistici u odnosu na žene. Među beskućnicima broj muškaraca i žena je skoro podjednak značajnija razlika može se uočiti jedino u regionu Vojvodine, gde oko 53 odsto odsto beskućnika čine muškarci.

Prosečna starost beskućnika je 38 godina, s tim što je prosečna starost primarnih beskućnika 43,3 godine, a sekundarnih 38 godina. Prosečna starost žena koje pripadaju ovoj kategoriji stanovništva je 39,5 godina, a muškaraca 36,7 godina.

Kada se govori o stepenu obrazovanja, kod muškaraca najčešće su prisutni ljudi sa srednjom školom, čak 34 odsto od ukupnog broja beskućnika iz muške populacije, dok su na suprotnoj strani najprisutnije žene sa završenom osnovnom školom, 26 odsto. I kod muškaraca i kod žena, procenat beskućnika sa završenom visokom ili višom školom je mali, pet i tri odsto, ali su najmanje prisutni aktivni učenici osnovnih škola, svega jedan odsto.

Ni u ostatku Evrope situacija nije mnogo bolja. U Engleskoj je od 2010. do 2016. broj beskućnika porastao za 169 posto. U Irskoj je u samo tri godine, od 2014. do 2017, njihov broj bio veći za 145 procenata.

Nemačka nije izuzetak. Prema podacima FEANTSA, 2016. je u toj zemlji bez krova nad glavom živelo 860.000, a to je 150 posto više nego 2014. Takva društvena katastrofa sve se brže širi i po gradovima Belgije, Portugalije, ali i Bugarske, Češke ili Poljske.

U svetu postoji veliki broj organizacija koje se bave suzbijanjem siromaštva i pomaganjem najugroženijim grupama, uključujući i beskućnike. Jedna takva organizacija je i Svetski program za hranu koji je juče dobio Nobelovu nagradu za mir za doprinos poboljšanju uslova za mir u područjima pogođenim sukobima i za delovanje kao pokretačka snaga u naporima da se spreči upotreba gladi kao oružja za rat i sukobe, ali i za sveobuhvatni rad u oblasti suzbijanja gladi kod najsiromašnijih.

Novi popis stanovništva bio je predviđen za ovu godinu, ali je, kao i mnoge druge stvari tokom 2020. godine, odložen usled pandemije virusa korona. Na beskućnike je vanredno stanje uticalo u većoj meri nego na sve ostale, a prema pojedinim predviđanjima, u novom popisu očekuje se drastičan porast njihove prisutnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari