U Beogradu sazidana 7.971 nova zgrada za 20 godina

Kako piše Vreme, najviše novih zgrada sazidano je u periodu od 1927. do 1932. godine. Prvi veći skok zabeležen je 1922. godine, kada se broj novih zgrada popeo za 50 odsto i više.

Tada su, kako piše Vreme najviše podizane zgrade sa prizemljem i sa više spratova i to prvenstveno zgrade sa malim stanovima, najviše sa jednom ili dve sobe.

Broj novih zgrada i ukupna suma koja je potrošena na zidanje je prilično velika i u potpunoj meri zadovoljava. Poslednje tri godine prosek nije padao ispod 450, što predstavlja jedan zavidan rezultat na urbanističkom podizanju prestonice.

Vreme piše i da je radionica najveće fabrike vagona u Jugoslaviji “Jasenica a.d.” izgorela, nakon što je izbio veliki požar. Požar je uništio čitavu stolarsku radionicu, napravivši štetu od preko pet miliona dinara.

Požar je izbio na, još uvek, neobjašnjen način, i zahvatio je čitavu fabriku koja pokriva preko 3.000 kvadratnih metara. Zbog toga što je vatrogasna četa u Smederevskoj Palanci, gde se nalazi ova fabrika, još uvek u formiranju, čete u Kragujevcu i Požarevcu su alarmirane, koje zbog velikih nanosa snega nisu mogle odmah da priteknu u pomoć.

Nova opštinska uprava Beograda naručila je 20 novih autobusa iz ljubljanske firmme “Automontaža”. Ovo preduzeće obavezalo se da će prvu seriju autobusa, izraditi do 1. ili 20. februara.

Prema tome, za mesec dana Beograd će biti opremljen novim prevoznim sredstvima koji će biti slični ovim koje sada koristi, ali će biti veći i udobniji, piše Vreme. Ova nabavka će gradsku opštinu koštati oko 310.000 dinara, ali opština planira kupovinu još 20 autobusa kako bi pojačala autobuski sabraćaj u gradu.

List Vreme i dalje prenosi vesti iz zaraćenih zemalja, pa je danas svoje mesto u dnevnom listu našla i vest o pisanjima nemačkih listova da je glavni cilj Britanije da uništi nemački narod. Kako navode listovi, Britanija želi da uspostavi prevlast u Evropi, i to čini preko nemačkih leševa.

Ono što je cilj Britanske vlasti je da ubuduće na Evropskom kontinentu zapoveda samo Engleska. Nemački listovi takođe poručuju da je njihova vojska spremna na svaku žrtvu kako bi se pobrinula da njihova zemlja izvojuje pobedu nad neprijateljima.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U listu Pravda pisalo se o krizi i uticaju rata na filmsku industriju u Americi.

Kako pišu, glvano pitanje jeste da li je bolje proizvoditi isti broj filmova slabijeg kvaliteta ili manji broj filmova odličnog kvaliteta?

Među američkim producentima mišljenja su podeljena oko ovog pitanja.

Sva američka filmska preduzeća donela su odluku da smanje produkcioni budžet jer smatraju da treba proizvoditi filmove istim tempom i u istoj količini, ali smanjiti troškove pojedinih filmova.

Međutim, ovu odluku nije prihvatilo preduzeće Varner Bros i ogradilo se od nje. Oni pak smatraju drugačije, da je ipak kvalitet važniji od kvantiteta.

Na pruzi Lajkovac – Mladenovac obustavljen je saobraćaj dva putnička voza zbog snega koji je predhodnih dana napadao do visine od jednog metra. Autobuski saobraćaj i dalje funkcioniše ali sa nekim zakašnjenjima, kako prenosi Pravda.

Usled ovih vremenskih neprilika na mladenovačkoj pijaci bilo je vrlo malo seljaka, a samim tim i robe. Upravo zbog toga potražnja je velika, a ponuda mala, što dovodi do rasta cena osnovnih namirnica i9 to za 30 do 50 odsto.

U Slavonskom Brodu dvojica majstora godinama su radili na usavršavanju novog modela podmornica, prenosi Pravda. Majstori su konačno završili sa radom i samo im treba dati mogućnost da model pokažu na delu.

Franjo Zavorski, mehaničar u fabrici vagona, služio je za vreme Svetskog rata kao mašinista u podmornici, kada mu se javila ideja da stvori posebnu vrstu podmornice, koja bi bila od velike koristi u slučaju rata.

Zavorski je u tajnosti radio na svom modelu, a nakn što je završio model, predstavio ga je tadašnjoj Vrhovnoj komandi. Stručnjaci su zaključili da je stvar bia inovativna i odlična i odmah je prihvatili. Međutim u to vreme došlo je do nagle promene u ratnoj situaciji i njegov izum nije bio relaizovan.

Tada se Zavorski zaposlio kao mehaničar, gde je upoznao i svoj kolegu Luja Stančića. Zajedno su usavršili Zavorskijev model i po njihovom mišljenju ova podmornica će zainteresovati čitavu javnost, ali da će biti i od velike koristi državi.

I Pravda danas prenosi vesti sa fronta, posebno sa Merkajervija. Naime, Norveška se sprema za napad Sojvetskog Saveza, govoreći da će braniti svim silama protiv svakog napada na njihovu teritoriju. Iako je Norveška do sada isticala svoju neutralnost u ovom ratu, niko Norvežanima ne može da zabrani da slobodno izražavaju svoja osećanja prema svojoj sigurnosti.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.