U bolnicama u Beogradu manjak mesta za obolele od raka

Pravda prenosi da je situacija između Nemačke sa jedne i Belgije i Holandije sa druge – zategnuta, ali da nije ozbiljna kako deluje. Tome u prilog ističe se demantovanje i holandske i nemačke strane da je Nemačka uputila ultimatum Holandiji, a kako navode nemačka štampa ne napada u tolikoj meri Belgiju i Holandiju.

Na zapadnom frontu ne staje se sa borbama, iako je francuska avijacija oborila devet nemačkih aviona Nemci ponovo preuzimaju napad kako na kopnu, tako i sa svojim podmornicama u Atlantskom okeanu. Ministri spoljnih poslova Holandije i Belgije sastali su se u Bredu zbog daljih dogovora u vezi trenutne situacije.

Postoji mogućnost prekidanja finsko-ruskih pregovora. Razlog tome je kako piše Pravda, odluka Sovjeta da ostanu pri svojim zahtevima koji podrazumevaju da im se dozvoli da obrazuju svoje pomorske baze na zapadnoj obali Finske.

Zbog toga su rešili da razvlače pregovore i vrše pritisak kako bi Finska na kraju popustila. Gospodin Erko, finski ministar spoljašnjih poslova, izjavio je da se stav Finske ne može okarakterisati kao “nepopustljiv”, budući da je usvojila dve trećine sovjetskih predloga.

Predsednik Ruzvelt zabranio je američkim brodovima da se služe lukama zaraćenih država u Evropi i Africi do južno od Kanarskih ostrva. U opasne zone ubrajaju se luke Norveške južno od Bergena, luke Švedske, Danske, Holandije i Belgije, sve luke koje se nalaze u Baltičkom moru i Biskajskom zalivu, sem jednog dela španskih obala. Sredozemno i Crno more kao i Indijski i Tihi okean, nalaze se izvan opasnih zona, prenosi Pravda.

Pravda piše i da se nameće pitanje da li će Sjedinjene Američke Države ostati jedini svetski centar u koji se apsorbuje svo svetsko zlato. Prema navodima nekih švajcarskih listova, pojavljuje se mogućnost da neutralne zemlje u Evropi postanu novi centri priliva zlata. U obzir dolaze Švajcarska i Holandija.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

Među listovima Vremena, našla se molba jednog stanovnika Umke pored Beograda. Kako kaže, glavna ulica njihove varošice asfaltirana je i poprilično očuvana. Zbog toga, ni automobili ni autobusi ne prezaju da povećaju brzinu, i na taj način dovode u opasnost decu koja idu u školu i nazad, kao i da prljaju vodom i prašinom okolne kuće.

Kako čitalac navodi, ni sreska policija ne sme da zaustavlja luksuzne automobile jer je jednom prilikom i sam ministar unutrašnjih poslova prekoračio brzinu pa policajac umalo nije oteran u penziju zbog toga što je zaustavio njegov automobil. Čitalac se nada da će se situacija popraviti nakon ovog apela.

Fon Ribentrop, nemački ministar inostranih poslova, dao je uverenje holandskom ambasadoru da Nemačka ne namerava da napadne Holandiju. Kako dalje navodi, Nemačka će poštovati neutralnost Holandije i Belgije, sve dok one budu sposobne da odže svoju neutralnost i dok tu njihovu odluku budu poštovale i Francuska i Engleska, prenosi Vreme.

Kako piše Vreme, u Zavodu za radijumterapiju u Beogradu izlečen je veliki broj obolelih od raka ali je mnogo veći broj onih za koje nema mesta u bolnici. Država raspolaže sa pola grama radijuma, što je na 15 miliona stanovnika ipak nedovoljna količina te je treba povećati na bar par grama kako bi rezultati bili što bolji.

Takođe, iako radijum pomaže pacijentima, on šteti lekarima i osoblju tako da treba popraviti uslove u kojima oni rade.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.