U čemu greše fakulteti-dinosaurusi u Srbiji i kako to da naša deca koja odu u inostranstvo procvetaju u drugim sistemima?

Zašto generacije studenata moraju da se muče da bi neko zadržao radno mesto?

Ostavite komentar


  1. Odlično, zaista odlično. Radim na fakultetu na kojem je došlo do revolucije kada se akreditacijom pokušao uvesti veći broj PPM predmeta u studijske programe, a sve pod izgovorom da će se uništiti struka, a struku uništavamo zastarelim programima.

  2. ,,Srednje škole su fakulteti u malom, a osnovne škole su srednje škole u malom.“-živa istina.

  3. Sve što je rekla je tačno i ključne ideje za preokret u obrazovanju. Jedino da je postave za ministra prosvete, inače ovo ostaje samo jedan kvalitetan članak koji se retko danas nalazi u novinama

  4. Tekst je pun neistinitih informacija. Sramota koliko je koleginica neupucena u situaciju na faklutetima, ali je sebi dala za pravo da daje procene i osude.

  5. Od kada nam psiholozi i pedagozi vode kolo tako nam je kako nam je,a sve je gore.

  6. Ovo je vreme ponavljača i „nazadnjaka“ iz SNS !! Da bi Vi i takvi kao Vi dobili prostor,ove bitange treba da odu !!

  7. U moje vreme nije bilo kredita i bodova…spremali smo ispite iz pojedinih predmeta koji su trajali i po 6 semestara, nista parcijalno, na rate kao danas. Bilo je sedi i uci ono sta si slusao 6 semastara. Nema olaksice. Ovaj Balocer je ziva smejurija i jedan vid degradacije intelektaualaca.

  8. Odličan je članak. Uvidi su pravi u sve nivoe obrazovanja.
    Kada bi i studenti ozbiljnije shvatili da mogu da utiču na obrazovanje i popunjavali ankete o kvalitetu nastave i ocenama nastavnika i saradnika, moglo bi se mnogo toga unaprediti u visokom obrazovanju.

  9. Obrazovanje u Srbiji treba ukinuti. Nema smisla studirati bilo sta kad ti je sansa za posao 0.01%. A i kvalitet obrazovanja je jako loš. Zažalio sam za svaki dan proveden učeći ovde, toliko.. Studirao sam stomatologiju a literatura koja mi je namecana u toku studija je iz kamenog doba. I onda su informacije koje se uce glupe i nepotrebne. Na kraj zavrsi dosta nas faks i nemamo veze sa zivotom. Jos zdravstveni smerovi, sto je jos gore.

  10. Заиста одлична анализа. Поред уочених недостатака колегиница је понудила и предлоге како решити поједине проблеме. Ако се некоме ово не свиђа мораће сам да понуди своју анализу и одговарајуће предлоге. Нажалост српска просвета јако дуго налази се на низбрдици. И потребни су радикални захвати да се стање поправи. Међутим, ниједна власт нема храбрости да се упусти у тако нешто. јер би то изазвало озбиљне друштвене потресе. А то за сваку власт представља могућност губитка власти. И зато се повремено само констатује да постоје велики проблеми. такође, не треба очекивати да саме образовне институције реше било који проблем. Јер би то личило на извлачење ћилимчета испод властитих ногу.
    Колегиница је детаљно говорила о наставним програмима и плановима. Посебно оптерећеношћу како студента тако и ђака непотребним знањима. Уз истовремено одсуство знања која треба да усвоје. О начину преношења и усвајања знања не треба ни говорити. Оно што је веома важно, а мало се помиње то је квалитет високошколских институција у Србији. И то по свим параметрима. Непримерна самосталност факултета у односу на универзитете, која у најмању руку доноси нерационалности у свим аспектима делатности. Начин финансирања факултета и високих школа. Нажалост коментар, још једном понављам одличне анализе, не може да укаже додатно на оно што не ваља у нашем образовању. Покушао сам да укажем само на пар проблема. Које сви добро знају, али се нико не усуђује да ту нешто промени.

  11. BRAVO. Za osnovnu skolu i gimnazije sve je receno savrseno istinito i pravo u centar.

  12. Konacno neko da kaze stvarno nesto pametno u vezi obrazovanja.
    Nasi drzavni fakulteti su teski, ali daju pogresna, nepotrebna i zastarela znanja.
    Svaki fakultet ima 20-30 posto predmeta (profesora), zbog kojih studenti ili drasticno produze studije, ili ne zavrse.
    Njih ne zanima sto svaki mesec studija kosta, plus sto se ne prima nikakva plata.
    Teska su vremena, mnogi studenti rade i studiraju, takodje, odlaze se stupanje u brak i radjanje dece, a natalitet nam je katastrofa.

  13. Na svim poljima. A o skolstvu da ni ne pricamo! Zaista preobimna gradiva cim krocis u skolu od prvog osnovne,pa preko srednje i do fakulteta. Lepo je zena sve u tekstu objasnila. Uci se nesto sto ti u zivotu nece trebati. Ako se neko dete upisalo u srednju medicinsku npr.- to dete zeli jednog dana da se bavi medicinom,jel tako,inace ne bi upisalo tu skolu. Kad tamo – nastavnik iz likovnog(samo navodim kao primer),sikanira djake,trazi sve i svasta,trazi dlaku u jajetu,ponizava ih kako ne znaju da crtaju,pobogu,pa nisu dosli sa znanjem Pikasa,onda ih obara itd. Zasto to i cemu,pitam. Razumem da svaki nastavnik drzi do svog predmeta,ali to je strucna skola,buduci neki lekar,cemu forsiranje likovnog! E tu je nas problem,jer ako je to dete upisalo srednju medicinsku,kakvo crno likovno,muzicko itd. Forsirati strucne predmete. Onda ode na fakultet,i tamo nije bolja situacija. Umesto da se potrude da usade studentima sto bolje znanje,oni se trude da sto vise obaraju! I tako godine prolaze,student se muci,znanje oskudno..
    Pod hitno menjati skolstvo jer je najgore na svetu..

  14. Kada dete dodje iz osnovne u srednju skolu,fakticki,to je samo dete koje ne zna gde se nalazi i sta ga je snaslo. Ako je to dete ciljano upisalo srednju skolu koju zeli,znaci da zeli to nesto da mu bude struka u zivotu,za to se opredelilo. Medjutim,u nasim srednjim skolama vlada haos u smislu predmeta jer se uce oni predmeti koji nemaju veze sa konkretnom buducom strukom. Sta ce u,samo navodim primer,srednjoj masinskoj skoli predmet muzicko i likovno?! To neko dete zeli da bude mehanicar,masinac,upisce mozda Masinski fakultet,ali gubi vreme i zivce u srednjoj sa totalno nebitnim predmetima za TU STRUKU. Ok je muzicko i likovno za konkretnu umetnicku skolu,ali u srednjoj masinskoj,saobracajnoj,ugostiteljskoj – ti predmeti ne bi trebali da postoje jer nije to gimnazija vec skole sa konkretnim zanimanjem! Davno,u UTS,od prvog srednje,postojalo je 15 predmeta,iako se ucenik opredelio za konkretnu struku – Kuvar,on je morao i pored strucnih predmeta da vodi racuna kakav ce biti iz muzickog,likovnog,fizickog! Pa cak se borio i sa hemijom,fizikom,matematikom,informatikom! Pitam Vas cemu sve to za jednog buduceg KUVARA?! U to vreme,profesor iz likovnog je bio jako strog! Ocekivao je od te dece da budu u najmanju ruku bar Mone ako ne Pikaso! Zadavao im je da odlaze u muzeje,posmatraju sliku,neko delo,i da potom napisu sve o toj slici! Molim Vas,kako dete od 15,16 godina da da strucno misljenje o nekom umetnickom delu!!! Van svake pameti! Eto nase skolstvo. Promasaj totalni! Taj neko,ko je upisao za Kuvara,jednog dana ce biti doktor iz svoje struke! Sprwmace hranu i ekskluzivna jela,samo ocima da se jede,stvarace magiju mozda negde u svetski poznatom restoranu..pa zasto mora da zna ko je bio Klod Mone..

  15. Kao prvo prestanite stranacki da zaposljavate ucitelje i nastavnike. Onda prestanite na fakultete da zaposljavate samo decu od profesora.

  16. Sve dok zarade građana sa srednjom stručnom školom koji rade u EPS, NIS, Naftagas i mnogim firmama budu duplo ili skoro duplo veće od profesora matematike, fizike, hemije od prosvete nema ništa..

  17. ‘Фосили’ уживају велики углед у земљи!
    П.С.-Шта је ту нејасно вама у редакцији „данас“-а ?!

  18. Sjajan teskst. Detaljna abaliza zasnovana na činjenicama, a ne na ličnim impresijama. Završiti nastavnički smer na prirodno matematičkim fskultetima u Srbiji je potpuno isto kao i da želite da se bavite naučnim radom. Ovo je najveći razlog zašto se ne upisuju studenti na ove smerove. Ovaj zaključak potvrđuje broj studenata na učiteljskim fakultetima. Ono što je mogući model je da učiteljski fakulteti kreiraju programe za predmetnu nastavu i na taj način se prevaziđe problem koji je već godinama nerešiv. Velika pohvala za novinarku Vesnu Andrić koja sjajno poznaje obrazovni sistem i na pravi način otvara teme koje su važne za celo društvo.

  19. Sve pohvale za napisan tekst. Sve pohvale za dekanku, profesorku Violetu. Odnos prema studentima treba da je korektan. Velike pohvale dobija profesorka u penziji Radmila Milovanović. To je primer dobrog odnosa prema studentima, sve se lepo objasni i studenti sa lakoćom polažu ispite i dobijaju zaslužene ocene.
    Pitamo se zašto je ove godine na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini upisan tako mali broj budućih studenata na osnovnim studijama, a do sada nije bila takva situacija. Navodi se da je problem polaganje metodologije pedagoških istraživanja, a posebno veliki problem je polaganje matemetike u toku studiranja. Nema korektnog pristupa profesora matematike prema studentima, retko kada se dobija visoka ocena, uglavnom su ocene šest ili sedam, … Govori im se: „Te zadatke ste već radili u osnovnoj i srednjoj školi“. Mora se imati u vidu da fakultet upisuju i studenti sa završenom srednjom školom koji su nastavni premet Matematika pohađali samo u prvom i drugom razredu srednje škole.
    Veliki problem je sa referentima na osnovnim, master i doktorskim studijama na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini. Nekorektan odnos od strane Milana Lukića prema većini studenata. Lukić ne zaslužuje rad sa studentima.

  20. Tačno je ovo sve za fakultet u Jagodini. Sve pohvale za pojedine profesore, ali zaista referent Milan Lukić, nije za rad sa studentima. Ko mu daje pravo da bude loš, kada je dekanica jedna predivna osoba?

  21. Konačno da neko javno ovako jasno kaže da nije problem u deci, nego u nama odraslima i u našem odnosu prema deci. Postojeći način školovanja je zaista užasan i mora biti nitno promenjen.

Ostavite komentar


Društvo

Naslovna strana

Naslovna strana za 21. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Slobodan Georgiev, novinar

Danas čitam od prvog broja. Kada se pojavio ’97. posle protesta izgledao je kao nešto što nam treba i ostao je tu sve ove godine.