U centru Beograda skup posvećen Milanu Nediću, nedaleko od njih kontraskup antifašista (FOTO) 1Foto: FoNet/Marko Dragoslavić

Više desetina pristalica organizacije „Zentropa“ okupilo se danas u centru Beograda povodom godišnjice smrti predsednika „Vlade narodnog spasa“ tokom okupacije Srbije 1941. Milana Nedića i ponovo zatražilo njegovu rehabilitaciju, uz kontraskup antifašista koji ga smatraju kolaboracionistom.

Oba skupa organizovana su na uglu Simine ulice i Kneginje Ljubice, na mestu na kome je Nedić 1946. navodno izvršio samoubistvo, skokom sa trećeg sprata zgrade tadašnje državne službe bezbednosti OZNA-e, gde se nalazio u pritvoru.

Pristalice „Zentrope“ su oko 18.00 blokirali saobraćaj u Siminoj ulici i postavili se u pet kolona ispred pet zastava Srbije, noseći i zastave organizacija „Srbska akcija“, „Zborška omladina“, i održali govor posvećen Nediću.

Nedaleko od njih, na kontraskupu okupilo se desetak aktivista koji su nosili transparente pokreta „Ne davimo Beograd“ i uzvikivali „Fašisti“, „Smrt fašizmu, sloboda narodu“, „Kolaboracionista“.

Kordon policije postavio se između dva skupa, ali osim dovikivanja nije bilo drugih incidenata.

„Zentropa“ je povodom godišnjice na svom Telegram kanalu napisala da je Nedić čovek koga je zvanična istorija „ocrnila kao najvećeg izdajnika“.

„Njegova ‘izdaja’ spasila je stotine hiljada Srba, kako u Srbiji od odmazda okupatora, tako i sa teritorija okupiranih od naših vazda krvožednih komšija koji su bežali od etničkog čišćenja“, navela je ta organizacija,

Nedića je nacistička Nemačka postavila za predsednika vlade 1941. jer su ga, prema pojedinim informacijama smatrali osobom od poverenja, ali su mu i zapretili da će bugarska vojska izvršiti invaziju na Srbiju, a on biti poslat u zatvor u Nemačku ukoliko odbije.

Njegov zadatak, kako se navodi u pojedinim dokumentima, bio je da „pacifikuje“ Srbiju, odnosno spreči pobune protiv okupatora, i da se suprotstavi partizanskim i pojedinim četničkim odredima.

Nedićeva vlada sprovela je brojne odluke okupacionih vlasti, među kojima i onu o gubljenju prava Jevreja i Roma na rad i studiranje, a Nemačka je 1942. objavila da je Srbija „očišćena od Jevreja“.

U Srbiji je više puta započinjan proces rehabilitacije Nedića, ali je odbijen svaki put, a Apelacioni sud u Beogradu 2019. pravosnažno je odbio rehabilitaciju.

Pokret !Ne davimo Beograd“ i Inicijativa mladih za ljudska prava osudili su održavanje tog skupa, uz ocenu da ga organizuju „neonacisti“ i tražila od policije njegovu zabranu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari