U čiju korist rade centri za socijalni rad

U međuvremenu su se roditelji zaposlili i stekli nešto imovine, ali još uvek nema naznaka da će im deca biti vraćena iz hraniteljskih porodica.

Majka Adrijana i otac Ivan, kako objašnjavaju za naš list, živeli su sa decom u Surčinu u maloj kući bez struje i vode i primali su socijalnu pomoć. Nakon što su deca odvedena, uspeli su da prodaju to imanje i kupe plac sa kućom u okolini Vršca. Međutim, prema mišljenju socijalnih radnika, a kako i stoji u jednom od mnogobrojnih izveštaja u koje je Danas imao uvid, ta kuća je još uvek bez adekvatnih uslova za život.

– Rekli su da nam je nameštaj previše star. Mi sada živimo u Beogradu u iznajmljenom stanu jer smo ovde našli posao i nameravamo da ulažemo u kuću kako bi nam se deca vratila – pričaju Adrijana i Ivan. Oni dodaju da im Centar sada postavlja uslov da imaju stalan posao, a zamera im se, kako tvrde, i to što su podstanari. Svoju ćerku i dva sina, kako pričaju, viđaju svake druge nedelje u Centru za socijalni rad. Pritom, deca ne žive zajedno, već su raspoređena u dve hraniteljske porodice i ne zna se da li se viđaju međusobno.

Vera Totić iz Udruženja samohranih roditelja, koja je ovoj porodici pružala pravne savete, smatra da Centar za socijalni rad roditeljima nije dao adekvatnu podršku.

– To je porodica koja ne zaslužuje da im se deca oduzmu, a Centar je zapravo sve učinio da tako bude. Iako su roditelji u međuvremenu poboljšali uslove za život, vraćanje dece im se odlaže – kaže za Danas Vera Totić, dodajući da ovo nije jedini slučaj da se deca uzimaju od bioloških roditelja zbog siromaštva i daju u hraniteljske porodice, koje potom ostvaruju mnogo veće naknade nego što je socijalna pomoć i dečji dodatak.

Iz Centra za socijalni rad smo pokušali da dobijemo odgovore na pitanja zbog čega su tačno deca oduzeta porodici Vranješ Markoviću, šta je sve potrebno da im se njihova maloletna deca vrate, zašto su deca smeštena u dve različite porodice, i da li Centar kontroliše njihovo međusobno viđanje. Pitali smo i da li je tačno da se sada, nakon što su se Ivan i Adrijana zaposlili i kupili kuću, iako trenutno žive kao podstanari zbog posla, vraćanje dece uslovljava stalnim zaposlenjem i kupovinom novog nameštaja, i da li je Centar pomogao porodici da poboljšaju uslove života nakon što su im oduzeta deca. Pitali smo da li je tačno da su socijalne radnice vređale Adrijanu Vranješ i zamerale joj što je „debela“ pa otud „nema da hrani decu“. Međutim, umesto odgovora na ova pitanja, Centar za socijalni rad u Beogradu nam je obrazložio opšte uslove i kriterijume iz zakona po kojima se deca izmeštaju iz biološke porodice, ne pomenuvši ni u jednom delu slučaj porodice Vranješ Marković.