U Čileu stranac zauvek nosi etiketu stranca

Ovako ovonedeljna sagovornica portala Danasa, u rubrici „Naši ljudi u svetu“, Ksenija Tomić koja živi u glavnom gradu Čilea, Santjago de Čile, u razgovoru sa nama ocenjuje šta je to što u toj državi, u odnosu na Srbiju, ne može da pronađe.

Ona trenutno piše diplomski rad, a za kraj godine planira završetak studija politikologije.

„Ja sam u Čile došla sa svojim dečkom. Dobili smo mogućnost da radimo na otvaranju britanske škole u Santjagu“, priča nam Tomić.

Ova Nišlijka, Srbiju je napustila kada je imala 21 godinu, pa joj je, kako kaže, Čile pružio gotovo sve što spada pod kategoriju „biti odrasla osoba“ – Vozačku dozvolu, fakultetsku diplomu, prvo radno iskustvo, finansijsku nezavisnost…

Prema njenim rečima, Čile je divna zemlja koja daje puno mogućnosti za one koji žele da rade i imaju dobre poslovne ideje.

„Ekonomska strategija zemlje ima kao jedan od fokusa privlačenje stranih investicija i razvoj start up zajednica. Za razliku od Srbije, sredstva su namenjena bilo kome ko ima originalnu poslovnu ideju. Naša zemlja nažalost još uvek nema tako dobro razvijenu poslovnu klimu i postavljena pravila i institucije da dozvoli mogućnosti koje Čile pruža u ovom smislu“, navodi ona za portal Danasa.

Dodaje da to podrazumeva da Čile ima kapacitet da obezbedi fer plej atmosferu i postavljanje unapred poznatih pravila igre, kao poštovanje vladavine prava – „Start up zajednica ne služi za reklamu i punjenje džepova državnim funkcionerima, već za ekonomski razvoj cele države“.

Na taj način, ističe ona, mladi ljudi koji imaju dobre ideje mogu da započnu sopstveni biznis uz pomoć različitih tipova subvencija koje mogu da budu date od strane državnog i privatnog sektora.

Dešavanja u Srbiji prati u, kako navodi,  sažetih u 24 minuta.

Mišljenja je da, iako je ‘kult vođe’ uvek bio u ‘modi’ u Srbiji, ono što se trenutno dešava ipak prelazi na neki novi nivo kome treba dati novo ime.

„Srpsko društvo je zaboravilo na osnovne standarde demokratije i njene principe, kao i čemu služe institucije. Institucionalnost je danas svedena na jednog vođu i njegove podanike, koji izgleda ne uspevaju da ispune osnovne standarde njene funkcionalnosti. Pa tako, bez institucija, posledično ne funkcioniše ni društvo, gde socijalni problemi i problemi bilo koje druge prirode, postaju još veći nego sto su bili“, smatra Tomić.

Za naš portal kaže da ima utisak da srpsko društvo ne reaguje više ni na kakve nepravilnosti koje ozbiljno odskaču od minimalnih demokratskih standarda.

„Moda kupovina diploma od strane velikih nam državnih funkcionera postala je jedna potpuno normalna stvar. Narod na to više ni ne reaguje. Možda za početak ne bi bilo loše da svaki građanin Srbije obnovi definiciju demokratije i šta znači parlamentarni sistem u demokratskom sistemu, funkcija koju bi trebalo da vrši parlament u tom sistemu, ulogu koju ima predsednik, kao i uloge ministara unutar sistema“, naglašava Tomić u razgovoru za Danas.rs.

Društvo treba da se podseti i šta znači nezavisno sudstvo kao i koja je uloga koju ima javno mnjenje, smatra ona –  „Možda posle obnovljenih definicija uoči koliko nepravilnosti postoji u našoj zemlji“.

„Hoću da odam zahvalnost našem vođi ‘Aci Srbinu’ koji mi je pomogao da napustim zemlju i vidim kako sve ove definicije i funkcionišu u praksi. Uvek je lepo biti kod kuće, ali u ovom trenutku moj odgovor na pitanje da li planiram povratak je ne. Trenutna politička situacija u našoj zemlji, i direktni uticaj koji vrši na naše društvo je razočaravajući“, priča nam Tomić.

Kada je odlazila nije puno razmišljala. Verovatno se, kaže, zato i odlučila da ode – „I nisam pogrešila. U međuvremenu se, za mene, svet nekako smanjio. Od kuće te deli samo 15 sati“.

„Ako je najefikasniji način da dobijem bolji ili bilo kakav posao tako što ću postati deo vladajuće partije, onda ipak dajem prednost životu u inostranstvu“, naglašava ona kao jedan od razloga zašto ne planira povratak.

Prema njenom iskustvu, postoji ogroman kulturološki jaz između Srba i Čileanaca. Ona, kako ističe, srećom u tu državu nije stigla sama.

„Njihov način zabave, njihov smisao za humor, stvari koje ih zanimaju… su potpuno drugačije od ‘srpskih standarda’. U stranoj zemlji, stranac zauvek nosi etiketu stranca – počevši od ‘čudnog’ akcenta u govoru, pogotovu u zemlji koja je do skoro bila zatvorena za bilo kakav eksterni uticaj“, objašnjava Tomić.

Podseća da se Čileansko društvo otvara ka svetu tek posle vremena diktature koja oficijalno prestaje tek 1990. Što se tiče ljudi sa naših prostora koji žive u Čileu, ima ih oko 200, ocenjuje naša sagovornica. Uglavnom su došli u zemlju devedesetih godina, posle rata u Bosni i bombardovanja Srbije.

„Generalno, kad je komuna tako mala ljudi su dobro povezani, tako da smo i mi postali deo ove srpske mreže u dijaspori“, kaže Tomić.

Imala je sreće, navodi, da upozna puno ljudi koji su im pomogli od najbazičnijih do komplikovanih stvari.

„Teško je kad dođeš u zemlju čiji jezik ne znaš, i gde je upotreba engleskog jezika vrlo retka. Bio je ozbiljni podvig obaviti kupovinu u supermarketu. Naš najbolji prijatelj je iz Hrvatske i stariji je od nas nekoliko decenija“, ističe ona.

https://www.instagram.com/p/B0JJQxMnXR-/?fbclid=IwAR0hhtP7qp2Go64ZZyzs9D-RoqU2w9jX6JUS_wygMhrAeZk8z97eei6v2ls