U Crkvi Svetog Marka služen parastos Srbima ubijenim u akciji Bljesak

Predsednik Dokumentaciono informacionog centra Veritas Savo Štbac izjavio je da su sećaja na takve događaje izuzetno važna, jer su „Srbi u nekim ranijim periodima zaboravljali svoja stradanja, pa su im se na sličan način ponavljala“.

„Niko za ubijene Srbe na području Zapadne Slavonije nije odgovarao. Selektivna pravda pokazuje da ne postoji želja za istinsko pomirenje“, rekao je Štbac, podsetivši da je mnogim Srbima suđeno u Hrvatskoj i Hagu.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodgrag Linta rekao je da je Bljesak bio „završna faza u etničkom čišćenju Srba sa područja Zapadne Slavonije“.

„Od 1991. do 1995. sa područja Zapadne Slavonije proterano je oko 70.000 Srba, ubijeno više od 2.000 i sistematski uništeno 200 srpskih sela“, rekao je Linta.

Predstavnici Udruženja porodica nestalih i ubijenih su nakon polaganja venaca, iznoseći podatke o stradalima, podsetili da je Zapadna Slavonija bila zona pod zaštitom Ujedinjenih nacija, ali da su se, kako su naveli, plavi šlemovi povukli u svoje baze i samo gledali šta se dešava.

Tokom dvodnevne operacije „Bljesak“, započete 1. maja 1995. godine oko pet sati ujutru artiljerijskim napadom na Pakrac, hrvatska vojska je preuzela kontrolu nad Zapadnom Slavonijom.

U akciji „Bljesak“ stradao je veliki broj srpskih civila, a oko 15.000 njih napustilo je to područje.

Po podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, u toj akciji je ubijeno ili nestalo 283 Srba.

Veritas navodi da su do sada pronađeni posmrtni ostaci 162 osobe, a da se 121 i dalje vodi kao nestala.

Najviše žrtava bilo je u selima Medari i Paklenica.

Zbog ratnih zločina počinjenih u akcijama Bljesak i Oluja, Tribunal za ratne zločine u Hagu pripremao je optužnicu protiv tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana koji je umro 1999. godine.

Haški istražitelji su saslušali više hrvatskih oficira osumnjičenih za zločine u akciji Bljesak, ali protiv njih nisu podignute optužnice.

Pred sudovima u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini, protiv pripadnika hrvatskih snaga pokrenuto je nekoliko krivičnih postupaka za zločine u toj akciji, ali oni nisu odmakli dalje od pretkrivične faze.

Dan po otpočinjanju akcije Bljesak, predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić naredio je raketiranje Zagreba koje je trajalo dva dana, zbog čega je kasnije pred Haškim tribunalom osuđen na 35 godina zatvora. Snage nekadašnje RSK ispalile su tada na Zagreb 23 projektila, od kojih je poginulo šest osoba, a 176 je ranjeno.