"U diskreditaciji nezavisnih medija u Srbiji ključnu ulogu imaju tabloidi" 1Foto: Aleksandar Roknić

Etiketiranje novinara i medija, najčešće kao „stranih plaćenika“ deo je dobro poznatog folklora iz devedesetih godina, koji je nažalost realnost medijske slike u Srbiji već godinama.

Ti napadi najpre su išli preko medija bliskih vlasti, a veoma brzo razne uvrede mogle su se čuti iz usta narodnih poslanika i najviših državnih funkcionera poput predsednika Srbije. To nepovratno utiče na rad nezavisnih medija i novinara jer je u takvim okolnostima veoma teško normalno i profesionalno raditi. Neretko je zbog toga ugroženo i uopšte postojanje i opstanak čitavih redakcija. U tom kontekstu, ne treba zaboraviti i posebno težak položaj lokalnih medija, koji zbog nestabilnih izvora finansiranja i pod pritiscima lokalnih funkcionera odlučuju ipak da se autocenzurišu, jer je to jedini način da prežive – kaže za Danas politikolog Nemanja Todorović Štiplija, glavni urednik portala European Western Balkans.

Kako pojašnjava, cilj vlasti u Srbiji kroz ovakve verbalne napade na medije je urušavanje poverenja građana u izveštavanje nezavisnih medija.

– Ideja je da se uništi čitav koncept profesionalnog novinarstva koji podrazumeva objektivno izveštavanje u interesu građana, a ne vlasti. Jedan od efekata ogleda se u gušenju svake kritike i debate i svega onoga što fali provladinim medijima koji rade po instrukcijama vlasti – navodi Todorović Štiplija.

Sve to skupa, dodaje naš sagovornik, dovelo je do toga da Srbija godina ponire na različitim listama slobode medija i indeksima koji mere kvalitet demokratije. Bez obzira što vlast uvek pokušava da relativizuje takve nalaze, identične stvari govore izveštaji i domaćih i međunarodnih istraživača, kaže Štiplija.

"U diskreditaciji nezavisnih medija u Srbiji ključnu ulogu imaju tabloidi" 2
foto FoNet/TV

Prema njegovim rečima, predstavnici vlasti u Srbiji već godinama, pre nego što kažu već dobro poznatu floskulu „nek institucije rade svoj posao“, iznesu niz svojih ličnih ocena o određenim sudskim procesima, čiji su neizostavni deo različiti funkcioneri ili ljudi bliski vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.

– Iz usta političara takve ocene prelivaju se u provladine tabloide, pa umesto u sudnicama i institucijama korupcionaške, kriminalne i druge afere svoj epilog dobijaju u medijima. U poslednje vreme primetno je i da političari postaju advokati u najosetljivijim slučajevima poput Jovanjice i procesa koji se vodi protiv bivše sekretarke MUP-a Srbije Dijane Hrkalović. Takva atmosfera otežava rad pravosudnim organima i vrlo je upitno koliko oni mogu da donesu nezavisnu i pravednu odluku – jasan je Štiplija.

U tom procesu diskreditacije nezavisnih medija ključna je uloga tabloida, dodaje on.

– Jer bez kontrolisanih medija kampanja protiv pojedinaca ili čitavih medija sigurno ne bi bila tako intenzivna i sistematska već godinama. U tim medijima veoma često vidimo gotovo identičan rukopis, a kada govorimo o tom procesu diskreditacije, nemam dilemu da je to dirigovano iz samog vrha vlasti – uveren je Štiplija.

U tom kontekstu, ni sveukupno medijska scena tokom izbornog procesa u Srbiji nije bila poboljšana.

– To što su političke partije tokom izborne kampanje dobile svojih pet minuta da istaknu programe, nije nadoknadilo štetu koju su provladini mediji godinama unazad napravili neobjektivnim izveštavanjem u korist samo Srpske napredne stranke. U želji da se izborni uslovi prikažu što više fer i pošteni, mislim da su pritisci na nezavisne medije u periodu predizborne kampanje bili na nešto nižem nivou, ali to ne menja opštu lošu sliku medijskih sloboda u zemlji. Predstavnici vlasti nastavili su da odbijaju da govore za nezavisne medije koje izjednačavaju sa svojim političkim protivnicima. Sa njima su se kao i do sada, razračunavali u odgovorima na nameštena pitanja sebi bliskih medija na različitim stranačkim skupovima – objašnjava Štiplija.

Iako je predsednik Srbije najavio da će se on i njegova stranka ubuduće truditi da se tenzije u društvu smanje, Štiplija ne očekuje da će doći do smanjenja pritiska na nezavisne medije ili do poboljšanja medijskog pluralizma, jer su kontrolisani mediji glavna poluga moći ove vlasti.

Građani nisu mogli da glasaju informisano

– Činjenica da je ponovo izabrani predsednik Srbije imao preko 13 sati u emisijama u udarnom terminu, a prvi nakon njega Zdravko Ponoš svega sat i po, jasno pokazuje koliko su tokom kampanje bili ravnopravni uslovi u medijima za predstavljanje politika i programa. I međunarodna posmatračka misija predvođena OEBS-om koja je posmatrala izborni ciklus u Srbiji u svojim zaključcima istakla je da građani nisu mogli da se donesu informisanu odluku za koga će glasati – kaže Nemanja Štiplija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari