U drugom pilotiraju državne mature srednjoškolci najbolje uradili testove iz stranih jezika

Kada je reč o ostalim opšteobrazovnim predmetima, gimnazijalci su najbolje uradili hemiju (u proseku 51 odsto od maksimalno mogućih poena), a učenici srednjih stručnih škola istoriju (36 odsto u proseku).

„Test iz srpskog jezika su, očekivano, najbolje uradili gimnazijalci (u proseku osvojili 47 odsto od ukupnog broja bodova), a dosta gimnazijalaca je u celini tačno rešio test, dok je jedan broj srednjoškolaca tačno uradio i 93 odsto zadataka. Iako su učenici u rešavanju zadataka iz matematike bili manje uspešni (18 odsto u gimnazijama), bilo je dosta gimnazijalaca koji su imali 97 odsto od ukupnog broja bodova, odnosno srednjoškolaca sa 81 odsto“, navedeno je u saopštenju.

Iz Ministarstva podsećaju da su ispite u okviru drugog pilotiranja radili učenici koji ove godine završavaju srednju školu, tako da ta generacija neće učestvovati u državnoj maturi kada bude uvedena.

„Učenici su testove radili bez pripreme, u toku redovnog nastavnog dana. Samim tim njihova motivacija nije bila visoka. Iako rezultati učenika ni ovaj put nisu bili u fokusu, ipak su bolji nego u oktobru 2020. godine, kada je državna matura pilotirana prvi put“, navodi se u saopštenju.

Rezultati drugog pilotiranja su razmatrani na radionici koja nije bila otvorena za medije.

U njoj su, kako piše u saopštenju, učestvovali predstavnici Ministarstva prosvete, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, zajednica škola i načelnici svih školskih uprava, kao i predstavnici projekta EU koji pruža podršku u sprovođenju državne mature.

Razmatrana je uspešnost realizacije drugog pilot programa državne mature, održanog od 5. do 8. aprila i predložena su rešenja za njeno unapređenje.

Drugi pilot program omogućio je detaljno sagledavanje i procenu gotovo celokupnog procesa od pripreme ispitnih materijala, preko distribucije i obezbeđivanja regularnosti ispita, do provere kvaliteta ocenjivanja i analize povratnih informacija na nivou škola i sistema.

Učestvovali su učenici četvrtih razreda, ovaj put iz svih srednjih škola iz cele Srbije.

Cilj drugog pilot programa, pored pomenute analize, je i da se sve škole pripreme za uvođenje državne mature koja je planirana za 2024. godinu.

„Procedure su, prema mišljenju velike većine svih učesnika, bile jasne, od postupka prijavljivanja, preko distribucije materijala do organizacije ispita u školama. Između 94 i 100 odsto učesnika smatra da je sve uspešno realizovano. U narednom periodu biće izmenjeni Pravilnik o programu opšte i umetničke mature i Pravilnik o programu stručne mature i završnog ispita, a u pripremi su i novo Stručno uputstvo sa svim prilozima za probnu maturu i eVodiči kroz maturu namenjeni

nastavnicima i učenicima“, ističe se u saopštenju.

Osim što je pilot obuhvatio proveru procedura, istovremeno se analizirao i način ocenjivanja i kvalitet zadataka, tako da su, prvi put, sve srednje škole odnosno nastavnici u tim školama imali priliku da se upoznaju sa konceptom testa.

„Posebno pohvaljujem one škole koje su maksimalno iskoristile mogućnost koja im je pružena i upoznale se u potpunosti sa onim što ih očekuje 2024. godine“, prenosi Ministarstvo reči ministra prosvete Branka Ružića.

On je dodao da je dosta škola već uradilo internu evaluaciju na osnovu kojih pripremaju planove za unapređivanje nastave i značaj mature shvataju kao mehanizam za poboljšanje kvaliteta nastave.

„Takođe, istakao bih i pojedine škole koje su dodatno motivisale učenike da uspešno realizuju test, kao što je bila opcija besplatne maturske večeri za učenika sa najboljim rezultatom“, rekao je on.

Ministarstvo je preporučilo školama da, kao jedan vid motivacije, učenicima koji dobro urade test upišu i bolje ocene u dnevnik.

Ružić je izrazio nezadovoljstvo pojedinim školama koje ovu priliku nisu iskoristile i čiji se rezultati negativno odražavaju na uspeh drugog pilota.

„Nadam se da ćemo naredni period iskoristiti da svi razumemo značaj državne mature za naše učenike i celokupan sistem. Svrha projekta je da olakšamo, pre svega, učenicima i umanjimo im stres pri upisu na fakultete, a istovremeno da im pružimo veće mogućnosti, od čega će korist imati i sam prosvetni sistem“, kazao je Ružić.

Generacija koja će prva polagati državnu maturu imaće još dve probe – prvu u maju 2023. godine, a drugu 2024. godine, te će imati priliku da provere svoje znanje koje je potrebno za polaganje po novom sistemu.