U državi koja opravdava plantažu marihuane nije ni čudo što deca hoće da je probaju: Sagovornici Danasa o činjenici da je svaki sedmi tinejdžer probao drogu

Na pitanje kako komentariše te podatke, dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti beogradskog Instituta za mentalno zdravlje, kaže za Danas da je tome doprinelo nekoliko faktora.

– Prvi je dostupnost. To je pokazatelj da je droga jako dostupna u Srbiji, naravno i svuda u svetu, ali sada nas naša zemlja interesuje. Drugi faktor je stav tinejdžera prema narkoticima. Nažalost on je uzrokovan činjenicom da mi kao društvo tu nismo uradili dobar posao. Imamo naziv „rekreativne droge“ koji je prisutan kod odraslih – objašnjava naš sagovornik i dodaje:

– A, tinejdžeri se ugledaju na odrasle i ne treba im mnogo da počnu da konzumiraju ovakve supstance. Sledeći razlog je samo dejstvo narkotika, koje im daje osećaj snage, novih mogućnosti, pa sve do halucinacija, ako pričamo o ovakvim vrstama droga. Kod nas tinejdžeri najviše koriste amfetamine i marihuanu. Dakle, razlozi su loš model koji im dajemo, laka dostupnost i efekti droge – kazao je dr Mladenović.

Nebojša Đurasović, predsednik Udruženja “Prevent”, dodaje da je droga prisutna širom sveta hiljadama godina.

– To nije pitanje koje se može rešiti u potpunosti. Bitno je kako koja država pristupa ovom problemu. U državi u kojoj najviši državni zvaničnici opravdavaju postojanje najveće plantaže marihuane u Evropi, može se očekivati da je mladi probaju u većem procentu nego prethodnih godina – naveo je on.

Jasna Marković, direktorka Gimnazije u Lazarevcu, ističe da su pčodaci poražavajući.

– S druge strane, nakon svega što smo proživeli prethodnih godina i decenija, nažalost, bilo je logično da posledice neće biti lake po celo društvo. Nekako smo svi zajedno u jednom začaranom krugu beznađa iz kojeg se teško izlazi. U školama je sve više učenike iz razorenih porodica, a nekada je to bila retkost, imamo učenike čiji roditelji moraju raditi po ceo dan da bi prehranili porodicu i ne stižu zbog toga da se posvete svojoj deci, susrećemo roditelje koji se osećaju očajno i nemoćno da bilo šta na bolje promene – nabraja ona moguće razloge zbog čega je toliko tinejdžera probalo neku vrstu droge.

Prema njenim rečima, te iste probleme imaju i zaposleni po školama.

– U ovakvoj situaciji ljudi traže spas, nadu i mnogi je nažalost, traže na pogrešan način. Ono što je posebno zabrinjavajuće u poslednje vreme su učenici sa raznim psihičkim problemima. A u takvim situacijama se lako mogu naći u klopci, jer im je teško podneti realnost koja ih okružuje. I, možda grešim, ali mislim da je tu uzrok od kojeg kreću drugi, teži problemi poput zavisnosti od droge, kocke, ulaska u sekte, agresije prema sebi i drugima – kaže naša sagovornica.

Istovremeno, kako kaže Dorotea Vasić iz Udruženja srednjoškolaca „I mi se pitamo“, „to je zaprepašćujuća činjenica zbog koje sam ja vrlo očajna i u neku ruku ogorčena“.

– S tim se, nažalost, susrećem svakoga dana. To samo govori u kakvom društvu mi odrastamo i šta je sve mladima danas dostupno, a za to niko ne preuzima odgovornost, niti preduzima nešto kako bi se to promenilo – naglašava ona.